"Nakon islamske revolucije 1979, Iran je postao republika, ali uz izabrani parlament i predsjednika, odlučujuću riječ u mnogim pitanjima i pravo veta na većinu odluka imaju vjerske vođe, na čelu s vrhovnim vođom (ovu funkciju je do svoje smrti 1989 obavljao ajatolah Homeini)."

-- sa Vikipedije

Baš mi je drago što nisam u Iranu, pa da ajatolah Al Hamnei ima ustavno pravo da se meša u poreski sistem, stavljajući veto na mišljenje ekonomskih eksperata u vladi...

Ne visim na tviteru već poslednjih mesec-dva, nešto pritisao posao, ali sad se uključih i pregledah malo vesti - kad ono krajnje interesantna recenzija knjige Slobodana Reljića "Odumiranje slobodnih medija" na NSPM-u:

 Mladen Đorđević: Vreme dreke i propagande

Da li je neko slučajno već pročitao Reljićevu knjigu? Kako vam izgleda?

 

Negde u aprilu dvehiljadite, otišao sam poslom u London. Prvi put u životu u Londonu. Kapetan Lufthanzinog aviona na relaciji Beograd-London je najavio let kao prvi u sezoni - to je ustvari bio prvi Lufthanzin let posle embarga na aviosaobraćaj. Jedan od najjačih utisaka iz te prve posete Londonu mi je jedna nalepnica na nekom od automobila koje sam video u prolazu dok sam išao u firmu. Na njoj je pisalo (na engleskom, naravno):

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O tome se "mora voditi računa" - i verovatno je, mada ne sigurno.

Odluka o tome bi možda mogla da se donese čak i pre leta, ali verovatno tek na jesen.

Kako ovo već nisam primetio, pitam se samo :-)

U vreme kada je ovaj blog bio mlad, živote mnogih od nas je svojim znanjem i duhovitošću obogatio naš dragi drug Goran Despotović.

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Znam da nema ništa gore ovde na blogu nego komentarisanje vesti sa B92, ali nisam mogao da izdržim, kad sam ovo video.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo motivacije:

"Turisti koji budu dolazili u Crnu Goru moraće da plate eko-turističku taksu, a moći će da unesu najviše kilogram suve hrane, litar alkoholnog i dva litra bezalkoholnih pića u originalnoj ambalaži, saopštila je portparolka Ministarstva turizma Jelena Paović."

Dakle naše južne komšije (bivše ono drugo oko u glavi) su lude k'o struja - rešili su da osim turizma stimulišu i trgovinu - do poslednjeg turiste.

Već vidim kako Grčka, Bugarska i Turska spremno odgovaraju na ovaj izazov, spuštajući svoje kvote za turističke gepeke na 500, 400 i 250 grama, a tečnost do 100ml, k'i u avionu :)

Evo, za promenu, jednog malog putopisnog bloga... i ponešto pride, da ne bude baš idilična razglednica iz „srećnijih krajeva“.

U petak, nešto pre osam uveče, moja supruga Saška me je iznenadila idejom da za vikend odemo do Obana. Kaže – jedna od najlepših železničkih linija u Škotskoj, hajdemo vozom do tamo. I pošto se ide tri sata u jednom pravcu, hajde da prespavamo tamo – hajde rezerviši karte i prenoćište. Pomislim – pa lepo, to je mesto u kome je destilerija jednog od šest singl molt viskija koji se smatraju predstavnicima škotskih regiona. I krenem ja da tražim – malo Internet, malo telefon. Ne previše uspešno u početku – sredina sezone, svi hoteli zauzeti, pansioni takođe, samo odbijaju. Ipak, najzad, posle jedno desetak telefonskih poziva, rezervišem sobu u pansionu „Glen Righ” - i tako se ova „na vrat na nos” organizacija i materijalizuje.

 

 

CLEMENZA: That Sonny's runnin' wild. He's thinkin'a going to the mattresses already. We gotta find a spot over on the West Side. Ya try -- 309 West 43rd Street. You know any gooda spots on the West Side?

Samo htedoh da javim svima da u ponedeljak (17. dec) dolećemo u Bgd. Bićemo u Srbiji najverovatnije do druge polovine januara, nadam se ne više od kraja januara (objašnjenje u nastavku teksta o tome zašto ovako neodređen plan), tako da se nadam da ću biti u prilici da se vidim sa svima sa kojima sam se dogovarao da se vidimo, a koji se u međuvremenu nisu predomislili ;)