(ili šta mi možemo globalno ponuditi)

Autor teksta: Time Bandit

Naravno da Dracena i ja nemamo mogućnosti da kao vlada Srbije eksperimentišemo uživo, takodje ne moramo da gledamo kroz naočare domaćih, polustranih a i stranih privrednika - jer im ništa ne dugujemo, i na kraju ne moramo da sledimo političke lidere i nejake Uroše i objašnjavamo ili produbljujemo njihove vizije.

Zbog toga možemo probati da zajedno sa vama napravimo model koji će nam pomoći da shvatimo naše mogućnosti (naše zemlje), mane i potencijalne šanse kao i šta dalje da radimo sa time. Vi imate to znanje, a i vaše mišljenje je sasvim dovoljno - vi znate šta je dobro za vas, šta može da vam godi, a šta svakodnevno nervira i smeta...

"Morali smo", kaže Naser Orić. A ja se pitam zašto su morali, šta ih je to primoralo? Kakve zle sile vladaju tim ljudima? Kakve se zveri kriju u njima kad su morali da rade najstrašnija zverstva ljudima koji im ništa nažao nisu učinili?

   

   Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni jul-decembar 1992.

27. jun 1992. (sela Bradjevina, Magudovići, Kaludra opština Srebrenica)

U prepodnevnim satima grupa naoružanih muslimana napala je srpska-pravoslavna sela Bradjevina, Magudoviće, Kaludra, opština Srebrenica. Ova sela su već ranije (21. juna 1992.) bila opustošena, pa ih je većina stanovništva već bila napustila, ali je ipak i pri ovom napadu ubijeno više civila, uglavnom masakriranjem hladnim oružjem. Ubijeni su:

106. Gajić (Predraga) Ljubiša rodj. 1965. - spaljen

107. Stevanović (Dragomira) Stojan rodj. 1939. - masakriran, odsečen polni ud i stavljen u usta

108. Stanojević (Vitomira) Novica rodj. 1951.

(Autor teksta: Nikola Svilar)

Pre par nedelja zazvoni telefon, javim se i Glas iz slušalice mi lepo i razgovetno kaže:

- Ti si fan Candy Store-a!

- Mislim da ste pogrešili broj - odgovorim.

Glas mi nepoznat, nikad čuo za Candy Store niti znam uopšte šta je, a kamoli da budem

 

Dracenine "Mrvice"

Na ovaj beskrajno veliki, nepoznati, tajanstveni svet pun kompleksnih zbivanja dolazimo kao potpune neznalice. Imamo urodjene sposobnosti za opstanak i to je sve. Naše neznanje je beskonačno, a naše znanje nula.

Kako rastemo razvijamo različite veštine, kroz iskustvo i svakodnevne uvide stičemo osnovne predstave o svom okruženju, a onda krećemo u školu, pa počinjemo ciljano i s naporom da učimo i ono što nije deo našeg, nego tudjeg iskustva. Završavamo škole, nastavljamo da učimo na radnom mestu, u životu, na ulici, na putovanjima. Sve više znamo, a ipak smo i dalje jako blizu onoj istoj nuli sa kojom smo se rodili, jer znanje o beskonačno velikom svetu je i samo beskonačno, a naši potencijali i naši resursi (naročito vreme) jako ograničeni. Ako ovako posmatramo stvari, onda smo vrlo blizu zaključku da je neznanje zapravo normalno, urodjeno i prirodno, a znanje takoreći eksces.

Dakle, stvarno sam zgranuta!!!

Nisam mogla da poverujem sopstvenim ušima i očima kad sam ovu vest prvo čula na RTS, a zatim i pročitala.

Jevtino ste se izvukli 2000., gospodo socijalisti, i izbegli zaslužene kazne za nebrojena krivična dela i druge nepodopštine u svojim dugim i sramnim karijerama. Nikom od vas osim one gnjide Milanovića dlaka s glave nije zafalila, a i on je jevtino prošao.

Autor teksta: Jaril

У досадашњој дискусији се искристалисало да се разлика између две сфере музике (уметничке и популарне) не може описати појмовима сложености и једноставности. Уистину, дела бечког класицизма ( Хајдна и Моцарта су:

- ритмички једноставнија од латино игара;

- мелодијски лакши за праћење од широких мелодија хитова поп музике;

- мањег акордског фонда од џеза који инспирацију црпи од Дебисија, Равела или чак каснијих извора.

За разликовање две сфере музике, кључни појмови нису једноставност-сложеност, већ стандардизованост - нестандардизованост.

Dracenine "Mrvice"

Kad čujemo reč kreativnost, prvo što pomislimo je umetničko stvaralaštvo. Medjutim na kreativnosti pojedinih ljudi su u istoriji stvorene imperije i zaradjena basnoslovna bogatstva. O ovoj poslednjoj vrsti kreativnosti će ovde biti najviše reči. Čini mi se da je najbolje krenuti od negativnog pojma, tj. procesa koji ne sadrže ni malo kreativnosti, od rutina.

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Koliko je strategija kopiranja u privredi i nauci korisna i poželjna uvek kad obećava dobre finansijske ili neke druge efekte, a naročito ako obećava sticanje novog znanja, toliko je u umetnosti imitacija potpuno neprihvatljiva iz estetskih i izuzetno štetna iz socioloških razloga. (Ovde nije reč o reprodukcijama i sl.) Imitacija umetničkog dela nema umetničku vrednost i nije ništa drugo do kič.

Svet je prosto preplavljen svakakvim trashom koji pretenduje da bude umetnost, ponekad solidno reklamiranim i vešto plasiranim na tržištu. On je neminovnost bio i ostao, ljudska civilizacija ga verovatno nikad neće iskoreniti do kraja, jer će uvek postojati jedna vrsta ljudi koja ga rado konzumira. Neće ga nestati čak ni ako jednog dana na nekom delu sveta zavlada "potpuno blagostanje", ako je tako nešto moguće, koje će svakom pojedincu obezbediti vrhunsko obrazovanje. Jedino čemu se možemo nadati i čemu moramo stremiti je smanjivanje broja ljudi koji ga konzumiraju.

Autor teksta: Jaril

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.