Dracenine "Mrvice"

Dolazi Jevrejin kod rabina i vapi:

„Pamagaj, rabine!"

„Kaži, kakva te nevolja dovodi?" pita rabin.

„Ne pitaj! Siromašan sam k'o crkveni miš. Imam ženu, petoro dece i stare, skoro nepokretne, ali teške i prgave roditelje. Samo ja zaradjujem. Zaduženi smo do guše. Ali najgore od svega je što imamo samo jednu prostoriju. Svi se guramo njoj, ne možemo disati. Svadjamo se od jutra do mraka. Oči da povadimo medju sobom." plače čovek, nabraja uzroke i opisuje detalje svadja, dok ga rabin u jednom trenutku ne prekinu i ne upita:

„A imaš li ti kozu?"

Čovek ga zaprepašteno pogleda, pa odgovori:

„Imam, rabine, ali..."

„E, uvedi ti lepo kozu u kuću."

„Kako ću, rabine? Nemoj, ako za milost znaš! Samo ne kozu! Znaš i sam kako koze smrde!"

„Uradi kako ti kažem, pa za dve nedelje dodji opet.", zaključi rabin razgovor i ode drugim poslom.

D j o l e t o v prvi autorski tekst ovde.

Obratite pažnju, nemojte da bude posle kako vam nisam rekla. :)))

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Postavljanje novog bloga oživelo je moju staru fascinaciju – košnicu. Njena samo-organizacija bez hijerarhije, naredjenja i gundjanja namrštenih šefova, njena urednost, prilagodljivost svim spoljašnjim uslovima i, kao rezultat svega, savršeni poredak: jednostavan, funkcionalan i robustan toliko da opstaje u neizmenjenom obliku milionima godina. Ideal koji čovek i pored svoje velike intelektualne superiornosti teško da će ikad dostići.

Dracenine "Mrvice"

Prolazim pre neki dan pored dva dečaka od 10-12 godina i slučajno čujem deo njihovog razgovora. Jedan drži nešto u ruci, rekla bih da je neka igrica ili „mrdalica" i sav ponosan objašnjava drugom gde je šta i kako radi. Ovaj drugi ga moli da mu da da proba, ali dobija odgovor: „'Ajde, al' samo iz moje ruke." Bilo bi interesantno saznati zašto samo iz njegove ruke, ali i bez te informacije nije teško zaključiti da izmedju ova dva mala prijatelja ne vlada veliko poverenje. Tako mali, a tako nepoverljivi!

Poverenje je verovanje u pouzdanost i iskrenost drugog čoveka, drugih ljudi ili neke organizacije. Ono se uči od detinjstva, razvija kroz uopštavanje i pri svakom novom susretu ovo učenje se mora ponavljati.

Poverenje je efikasan mehanizam za redukovanje kompleksnosti društva. U uslovima velike kompleksnosti postoji veliki broj alternativa, odnosno mogućih pravaca razvoja stvari.

Autor teksta: Jaril

Krajem septembra u okviru projekta "Na krilima vetra" iz Beograda je krenula jedna bajkerska ekspedicija sastavljena od trojice mladih ambicioznih ljudi na turu po istočnoevropskim zemljama preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine... do Azerbejdžana i nazad preko Turske. Motociklistički klubovi i društva širom sveta, naročito razvijenog, rado organizuju ekspedicije. One predstavljaju izazov, pružaju mogućnost da se doživi avantura, upoznaju novi predeli i ljudi, uspotave kontakti i izgrade prijateljstva sa bajkerima iz udaljenih zemalja. Ponekad se tokom putovanja snimi video materijal od koga nastaju veoma interesantne TV emisije. Glavni cilj projekta „Na krilima vetra" je upravo snimanje jedne ovakve emisije o zemljama jugoistočne Evrope koje svi drugi zbog loših puteva, učestalih pljački, problema sa birokratijom, mestimičnih tinjajućih pograničnih sukoba i političke nestabilnosti nerado posećuju, pa o njima ima jako malo pravih informacija u našoj, a pogotovu u svetskoj javnosti.

Dracenine "Mrvice"

Ljubavni život samoostvarenih ljudi

1. Gubljenje odbrambenog stava

Samoostvareni ljudi i u svakodnevnom ophodjenju pokazuju veću spontanost i poštenje, a u njihovim ljubavnim vezama se ove osobine još više ispoljavaju, pa se njihova ljubav sa upoznavanjem ne smanjuje automatski, nego zavisi od druge strane: što je onaj drugi bolji čovek, ljubav je sve jača, a što je gori, ona je sve slabija. Samoostvaren čovek nema potrebe za skrivanjem, oprezom, sputavanjem i potiskivanjem. On se ne trudi da ostavi utisak, nije napet i ne pazi na svaku reč. Ovakva ljubav znači biti ono što jesi, potpuno emotivno i fizički go, a ipak shvaćen, prihvaćen, voljen i siguran.

Dracenine "Mrvice"

U periodu izmedju 2000. i 2005. većina članica EU je uglavnom sprovela aktivnosti predvidjene inicijativom „eEurope 2005". U junu 2005. je predstavljena nova inicijativa „i2010-Evropsko informaciono društvo za rast i zaposlenje" čiji je cilj dalja izgradnja integrativnog informacionog društva uz široku upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Pritom je težište malo pomereno na one oblasti koje su se u proteklom periodu relativno sporije razvijale: javne službe, mala i srednja preduzeća i domaćinstva, tj. privatni sektor.

IKT imaju veliki značaj za privredu. Jedna četvrtina rasta brutonacionalnog dohotka u EU i 40% povećanja produktivnosti otpada na IKT. Rast u ovoj branši je otprilike dvostruko veći nego u ostalim privrednim granama u Evropi. One pospešuju i rast u drugim privrednim granama, budući da posreduju u velikom broju poslovnih i radnih procesa celokupne privrede. Na taj način one značajno utiču na otvaranje novih radnih mesta i standard stanovništva.