Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni 1993.-1995.

07. januar 1993. (Ježestica opština Bratunac)

Ovo selo je već ranije stradalo u napadu od 8. augusta 1992. a 7. januara, na pravoslavni Božić, dan ljubavi, blagosti, pomirenja i sloge, jake muslimanske oružane snage su ga napale, a zatim ubijale meštane, pljačkale i palile, tako da od njega nije ostao kamen na kamenu.

Ubijeni su civili:

429. Trišić (Mikailo) Vidosav

Da li se približava trenutak kad ćemo moći da zavirimo u ljusku dušu kao u neku kutiju sa alatom, proberemo šta nam treba i upotrebimo po svojoj volji? Izgleda da je nauka ozbiljno načela zagonetku duše, bar njen manifestni deo - mehanizme ljudskog ponašanja.

Od prvih kibernetičkih koraka pedesetih godina prošlog veka pa do danas nauku i naučnike vodi san o veštačkoj inteligenciji koja će po načinu funkcionisanja biti identična ljudskoj, o superračunaru koji će rešavati kompleksne probleme jednako dobro, maštovito i originalno kao što to ponekad čini čovek, samo mnogo brže, efikasnije, pouzdanije i preciznije, kao što priliči mašini. Od ovog cilja je nauka u medjuvremenu samo privremeno odustajala, ali ga se nije trajno odrekala, niti ga se može odreći. Medjutim, put ka tom cilju preprečio je jedan krupan balvan - nedovoljno poznavanje čovekovog psihičkog života tj. nemogućnost predvidjanja ljudskog ponašanja.

(ili šta mi možemo globalno ponuditi)

Autor teksta: Time Bandit

Naravno da Dracena i ja nemamo mogućnosti da kao vlada Srbije eksperimentišemo uživo, takodje ne moramo da gledamo kroz naočare domaćih, polustranih a i stranih privrednika - jer im ništa ne dugujemo, i na kraju ne moramo da sledimo političke lidere i nejake Uroše i objašnjavamo ili produbljujemo njihove vizije.

Zbog toga možemo probati da zajedno sa vama napravimo model koji će nam pomoći da shvatimo naše mogućnosti (naše zemlje), mane i potencijalne šanse kao i šta dalje da radimo sa time. Vi imate to znanje, a i vaše mišljenje je sasvim dovoljno - vi znate šta je dobro za vas, šta može da vam godi, a šta svakodnevno nervira i smeta...

Autor teksta: Jaril

У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор. Императив популарне музике је сакрити стандардизацију како би се илузија укуса сачувала. Музичка масовна производња, иако названа "музичком индустријом", није дословно индустријска већ је, још увек, на нивоу ручне израде. Када би појединачни елементи ручне израде били сасвим укинути, требало би развити нова значења прикривања стандардизације.

Dracenine "Mrvice"

Prolazim pre neki dan pored dva dečaka od 10-12 godina i slučajno čujem deo njihovog razgovora. Jedan drži nešto u ruci, rekla bih da je neka igrica ili „mrdalica" i sav ponosan objašnjava drugom gde je šta i kako radi. Ovaj drugi ga moli da mu da da proba, ali dobija odgovor: „'Ajde, al' samo iz moje ruke." Bilo bi interesantno saznati zašto samo iz njegove ruke, ali i bez te informacije nije teško zaključiti da izmedju ova dva mala prijatelja ne vlada veliko poverenje. Tako mali, a tako nepoverljivi!

Poverenje je verovanje u pouzdanost i iskrenost drugog čoveka, drugih ljudi ili neke organizacije. Ono se uči od detinjstva, razvija kroz uopštavanje i pri svakom novom susretu ovo učenje se mora ponavljati.

Poverenje je efikasan mehanizam za redukovanje kompleksnosti društva. U uslovima velike kompleksnosti postoji veliki broj alternativa, odnosno mogućih pravaca razvoja stvari.

Krajem septembra u okviru projekta "Na krilima vetra" iz Beograda je krenula jedna bajkerska ekspedicija sastavljena od trojice mladih ambicioznih ljudi na turu po istočnoevropskim zemljama preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine... do Azerbejdžana i nazad preko Turske. Motociklistički klubovi i društva širom sveta, naročito razvijenog, rado organizuju ekspedicije. One predstavljaju izazov, pružaju mogućnost da se doživi avantura, upoznaju novi predeli i ljudi, uspotave kontakti i izgrade prijateljstva sa bajkerima iz udaljenih zemalja. Ponekad se tokom putovanja snimi video materijal od koga nastaju veoma interesantne TV emisije. Glavni cilj projekta „Na krilima vetra" je upravo snimanje jedne ovakve emisije o zemljama jugoistočne Evrope koje svi drugi zbog loših puteva, učestalih pljački, problema sa birokratijom, mestimičnih tinjajućih pograničnih sukoba i političke nestabilnosti nerado posećuju, pa o njima ima jako malo pravih informacija u našoj, a pogotovu u svetskoj javnosti.

U neposrednoj blizini Srebrenice i na dohvat ruke Naseru Oriću, sela opštine Zvornik su tokom ratnih godina prolazila slično kao srebrenička. Civili su nemilosrdno ubijani, ranjavani, trovani, zlostavljani, mučeni, masakrirani, progonjeni, njihova mrtva tela bacana u masovne grobnice, bare i reku, a imovina pljačkana, paljena i na druge načine uništavana. 

09. maj 1992. (Baljkovica opština Zvornik)

Delove sela Baljkovica nastanjenie pravoslavnim življem u jutarnjim satima su napale muslimanske oružane snage iz više pravaca. U tom napadu ubijeno je i ranjeno mnogo civila. Pokretna imovina opljačkana a oko 60 kuća sa pratećim objekatima je spaljeno i razrušeno.

Ubijeni su:
541. Bojić (Milorad) Slavko rodj. 1927.
541. Bojić (Dimitrija) N. (kćer Dimitrija Bojića)

Autor teksta:Ipsi

"Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto pa makar i u snu. Ako ništa drugo, majka mu je kad ga je nosila pomislila nešto rdjavo. Svaki dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dodje taj je kriv,ili se makar očešao o krivca."
I. Andrić, Prokleta Avlija

Dracenine "Mrvice"

Koliko je strategija kopiranja u privredi i nauci korisna i poželjna uvek kad obećava dobre finansijske ili neke druge efekte, a naročito ako obećava sticanje novog znanja, toliko je u umetnosti imitacija potpuno neprihvatljiva iz estetskih i izuzetno štetna iz socioloških razloga. (Ovde nije reč o reprodukcijama i sl.) Imitacija umetničkog dela nema umetničku vrednost i nije ništa drugo do kič.

Svet je prosto preplavljen svakakvim trashom koji pretenduje da bude umetnost, ponekad solidno reklamiranim i vešto plasiranim na tržištu. On je neminovnost bio i ostao, ljudska civilizacija ga verovatno nikad neće iskoreniti do kraja, jer će uvek postojati jedna vrsta ljudi koja ga rado konzumira. Neće ga nestati čak ni ako jednog dana na nekom delu sveta zavlada "potpuno blagostanje", ako je tako nešto moguće, koje će svakom pojedincu obezbediti vrhunsko obrazovanje. Jedino čemu se možemo nadati i čemu moramo stremiti je smanjivanje broja ljudi koji ga konzumiraju.

Da je kojom srećom preživeo atentat, Zoran Djindjić bi juče proslavio svoj 56. rodjendan.

Kako je moguće da ga ni juče ni danas niko od nas nije pomenuo? Jesmo li samo zaboravni ili se stidimo, pa potiskujemo uspomenu na njega? Imamo li razloga da se stidimo, kajemo? Da li bismo imali čime da mu se pohvalimo?