(Autor teksta: Nikola Svilar)

Pre par nedelja zazvoni telefon, javim se i Glas iz slušalice mi lepo i razgovetno kaže:

- Ti si fan Candy Store-a!

- Mislim da ste pogrešili broj - odgovorim.

Glas mi nepoznat, nikad čuo za Candy Store niti znam uopšte šta je, a kamoli da budem

"Morali smo", kaže Naser Orić. A ja se pitam zašto su morali, šta ih je to primoralo? Kakve zle sile vladaju tim ljudima? Kakve se zveri kriju u njima kad su morali da rade najstrašnija zverstva ljudima koji im ništa nažao nisu učinili?

   Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni jul-decembar 1992.

27. jun 1992. (sela Bradjevina, Magudovići, Kaludra opština Srebrenica)

U prepodnevnim satima grupa naoružanih muslimana napala je srpska-pravoslavna sela Bradjevina, Magudoviće, Kaludra, opština Srebrenica. Ova sela su već ranije (21. juna 1992.) bila opustošena, pa ih je većina stanovništva već bila napustila, ali je ipak i pri ovom napadu ubijeno više civila, uglavnom masakriranjem hladnim oružjem. Ubijeni su:

106. Gajić (Predraga) Ljubiša rodj. 1965. - spaljen

107. Stevanović (Dragomira) Stojan rodj. 1939. - masakriran, odsečen polni ud i stavljen u usta

108. Stanojević (Vitomira) Novica rodj. 1951.

Dracenine "Mrvice"

Tog jutra smo se posebno lepo skockali, očešljali decu, pokušali (i to je nešto) da očešljamo psa, veliku crnu šnaucerku, popakovali u kola nešto malo potrebnih stvari za usput i par sitnica za poklon i krenuli u dugo najavljivanu i ugovaranu posetu rodjacima u jedno šumadijsko selo. Stigosmo pred podne.

Naši rodjaci, fini svet, lepih starinskih manira, gostoljubiv, tih, promišljen i pošten, dočekše nas sa oduševljenjem i raširenih ruku. Posedasmo na klupe u bašti. A gde bismo drugo mi, siroti gradski pacovi, poluugušeni od smoga? Snajka (tako je svi zovu, više joj se niko ne seća pravog imena) nas posluži limunadom, a onda nas njihov sin sve zajedno odvuče u zadnje dvorište da vidimo „prinove": prasiće, piliće, ćuriće, pačiće... Razneženi gledamo te krhke mlade živote i uživamo.

Autor teksta: Jaril

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Ako Kinez kad udje u neku javnu instituciju, recimo u Pekingu, na zidu ili stolu službenika vidi ovu sliku, odmah će mu biti jasno kako treba da se ponaša: ozbiljno i dostojanstveno i pritom može biti siguran da će se prema njemu odnositi na isti način, jer je ova slika simbol ispravnosti kineskih državnih činovnika. Ideogram pored cveta bele frezije znači otprilike „čist i nepodmitljiv". Niko zaposlene ne prisiljava da stave ovu sliku pored radnog mesta. Ostavljeno im je na volju da je trebuju ili da to preskoče... Savršen primer pravog načina da se zaposleni podstakne da prihvati poželjni obrazac ponašanja. Nema prinude, smanjenja plate, kritika, grdnji, omalovažavanja, isterivanja sa posla. Samo jedna sličica koja godi oku i duši zaposlenih i njihovih stranaka. Posao motivatora ona obavlja time što izlazi u susret nekim osnovnim ljudskim potrebama.

Dracenine "Mrvice"

U periodu izmedju 2000. i 2005. većina članica EU je uglavnom sprovela aktivnosti predvidjene inicijativom „eEurope 2005". U junu 2005. je predstavljena nova inicijativa „i2010-Evropsko informaciono društvo za rast i zaposlenje" čiji je cilj dalja izgradnja integrativnog informacionog društva uz široku upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Pritom je težište malo pomereno na one oblasti koje su se u proteklom periodu relativno sporije razvijale: javne službe, mala i srednja preduzeća i domaćinstva, tj. privatni sektor.

IKT imaju veliki značaj za privredu. Jedna četvrtina rasta brutonacionalnog dohotka u EU i 40% povećanja produktivnosti otpada na IKT. Rast u ovoj branši je otprilike dvostruko veći nego u ostalim privrednim granama u Evropi. One pospešuju i rast u drugim privrednim granama, budući da posreduju u velikom broju poslovnih i radnih procesa celokupne privrede. Na taj način one značajno utiču na otvaranje novih radnih mesta i standard stanovništva.

Dracenine "Mrvice"

Dolazi Jevrejin kod rabina i vapi:

„Pamagaj, rabine!"

„Kaži, kakva te nevolja dovodi?" pita rabin.

„Ne pitaj! Siromašan sam k'o crkveni miš. Imam ženu, petoro dece i stare, skoro nepokretne, ali teške i prgave roditelje. Samo ja zaradjujem. Zaduženi smo do guše. Ali najgore od svega je što imamo samo jednu prostoriju. Svi se guramo njoj, ne možemo disati. Svadjamo se od jutra do mraka. Oči da povadimo medju sobom." plače čovek, nabraja uzroke i opisuje detalje svadja, dok ga rabin u jednom trenutku ne prekinu i ne upita:

„A imaš li ti kozu?"

Čovek ga zaprepašteno pogleda, pa odgovori:

„Imam, rabine, ali..."

„E, uvedi ti lepo kozu u kuću."

„Kako ću, rabine? Nemoj, ako za milost znaš! Samo ne kozu! Znaš i sam kako koze smrde!"

„Uradi kako ti kažem, pa za dve nedelje dodji opet.", zaključi rabin razgovor i ode drugim poslom.

Dracenine "Mrvice"