Da je kojom srećom preživeo atentat, Zoran Djindjić bi juče proslavio svoj 56. rodjendan.

Kako je moguće da ga ni juče ni danas niko od nas nije pomenuo? Jesmo li samo zaboravni ili se stidimo, pa potiskujemo uspomenu na njega? Imamo li razloga da se stidimo, kajemo? Da li bismo imali čime da mu se pohvalimo?

Dakle, stvarno sam zgranuta!!!

Nisam mogla da poverujem sopstvenim ušima i očima kad sam ovu vest prvo čula na RTS, a zatim i pročitala.

Jevtino ste se izvukli 2000., gospodo socijalisti, i izbegli zaslužene kazne za nebrojena krivična dela i druge nepodopštine u svojim dugim i sramnim karijerama. Nikom od vas osim one gnjide Milanovića dlaka s glave nije zafalila, a i on je jevtino prošao.

Dracenine "Mrvice"

Kako rastemo razvijamo različite veštine, kroz iskustvo i svakodnevne uvide stičemo osnovne predstave o svom okruženju, a onda krećemo u školu, pa počinjemo ciljano i s naporom da učimo i ono što nije deo našeg, nego tudjeg iskustva. Završavamo škole, nastavljamo da učimo na radnom mestu, u životu, na ulici, na putovanjima. Sve više znamo, a ipak smo i dalje jako blizu onoj istoj nuli sa kojom smo se rodili, jer znanje o beskonačno velikom svetu je i samo beskonačno, a naši potencijali i naši resursi (naročito vreme) jako ograničeni. Ako ovako posmatramo stvari, onda smo vrlo blizu zaključku da je neznanje zapravo normalno, urodjeno i prirodno, a znanje takoreći eksces.

Autor teksta: Jaril

Разликовање уметничке и популарне музике се узима здраво за готово. Свако ће ту разлику (између овога и овога), мање више препознати и констатовати без удубљивања у некакво суштинскo разликовање самих особина. То, међутим, доводи до разноразних забуна, као што је на пример она у којој један певач популарне музике (свршени музички академац) каже да је популарна музика својеврсна уметност. Доста њих ће рећи да је то забуна и да популарна музика није уметност, али врло мало њих ће понудити конкретно образложење. Па да почнемо.

Dracenine "Mrvice"

Dolazi Jevrejin kod rabina i vapi:

„Pamagaj, rabine!"

„Kaži, kakva te nevolja dovodi?" pita rabin.

„Ne pitaj! Siromašan sam k'o crkveni miš. Imam ženu, petoro dece i stare, skoro nepokretne, ali teške i prgave roditelje. Samo ja zaradjujem. Zaduženi smo do guše. Ali najgore od svega je što imamo samo jednu prostoriju. Svi se guramo njoj, ne možemo disati. Svadjamo se od jutra do mraka. Oči da povadimo medju sobom." plače čovek, nabraja uzroke i opisuje detalje svadja, dok ga rabin u jednom trenutku ne prekinu i ne upita:

„A imaš li ti kozu?"

Čovek ga zaprepašteno pogleda, pa odgovori:

„Imam, rabine, ali..."

„E, uvedi ti lepo kozu u kuću."

„Kako ću, rabine? Nemoj, ako za milost znaš! Samo ne kozu! Znaš i sam kako koze smrde!"

„Uradi kako ti kažem, pa za dve nedelje dodji opet.", zaključi rabin razgovor i ode drugim poslom.

Dracenine "Mrvice"

Ako Kinez kad udje u neku javnu instituciju, recimo u Pekingu, na zidu ili stolu službenika vidi ovu sliku, odmah će mu biti jasno kako treba da se ponaša: ozbiljno i dostojanstveno i pritom može biti siguran da će se prema njemu odnositi na isti način, jer je ova slika simbol ispravnosti kineskih državnih činovnika. Ideogram pored cveta bele frezije znači otprilike „čist i nepodmitljiv". Niko zaposlene ne prisiljava da stave ovu sliku pored radnog mesta. Ostavljeno im je na volju da je trebuju ili da to preskoče... Savršen primer pravog načina da se zaposleni podstakne da prihvati poželjni obrazac ponašanja. Nema prinude, smanjenja plate, kritika, grdnji, omalovažavanja, isterivanja sa posla. Samo jedna sličica koja godi oku i duši zaposlenih i njihovih stranaka. Posao motivatora ona obavlja time što izlazi u susret nekim osnovnim ljudskim potrebama.

Dracenine "Mrvice"

Postavljanje novog bloga oživelo je moju staru fascinaciju – košnicu. Njena samo-organizacija bez hijerarhije, naredjenja i gundjanja namrštenih šefova, njena urednost, prilagodljivost svim spoljašnjim uslovima i, kao rezultat svega, savršeni poredak: jednostavan, funkcionalan i robustan toliko da opstaje u neizmenjenom obliku milionima godina. Ideal koji čovek i pored svoje velike intelektualne superiornosti teško da će ikad dostići.

Dracenine "Mrvice"

Osobine idealno zdravih odn. samoostvarenih ljudi po A. Maslowu:

1. Uspešnije opažanje stvarnosti i lagodniji odnos prema njoj, «nevino oko».

Kod samoostvarenih ljudi postoji neuobičajena sposobnost da se otkrije laž, obmana, nepoštenje kod ljudi. I u umetnosti, nauci, politici i javnim zbivanjima lakše, brže i tačnije uočavaju nejasnu ili prikrivenu stvarnost. Zato mnogo bolje razlikuju sveže, konkretno i originalno od apstraktnog i rubrikovanog. Oni više žive u stvarnom svetu prirode nego u gomili pojmova, apstrakcija, očekivanja, verovanja i stereotipija koje je čovek stvorio, a koje većina ljudi brka sa stvarnim svetom i liče na decu koja radoznalo posmatraju svet oko sebe ne upuštajući se u rasprave sa njim («nevino oko»). Samoostvareni ljudi ne beže od realnosti i ne plaše se nepoznatog, pa stoga ne poriču nepoznato, niti ga prerano organizuju. Njihova potraga za istinom nije grčevita, pa privremeno odlaganje donošenja odluka do pribavljanja svih potrebnih podataka nije mučenje kao za većinu ljudi, već ponekad čak može biti i prijatno i podsticajno.

Krajem septembra u okviru projekta "Na krilima vetra" iz Beograda je krenula jedna bajkerska ekspedicija sastavljena od trojice mladih ambicioznih ljudi na turu po istočnoevropskim zemljama preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine... do Azerbejdžana i nazad preko Turske. Motociklistički klubovi i društva širom sveta, naročito razvijenog, rado organizuju ekspedicije. One predstavljaju izazov, pružaju mogućnost da se doživi avantura, upoznaju novi predeli i ljudi, uspotave kontakti i izgrade prijateljstva sa bajkerima iz udaljenih zemalja. Ponekad se tokom putovanja snimi video materijal od koga nastaju veoma interesantne TV emisije. Glavni cilj projekta „Na krilima vetra" je upravo snimanje jedne ovakve emisije o zemljama jugoistočne Evrope koje svi drugi zbog loših puteva, učestalih pljački, problema sa birokratijom, mestimičnih tinjajućih pograničnih sukoba i političke nestabilnosti nerado posećuju, pa o njima ima jako malo pravih informacija u našoj, a pogotovu u svetskoj javnosti.