Dracenine "Mrvice"

U periodu izmedju 2000. i 2005. većina članica EU je uglavnom sprovela aktivnosti predvidjene inicijativom „eEurope 2005". U junu 2005. je predstavljena nova inicijativa „i2010-Evropsko informaciono društvo za rast i zaposlenje" čiji je cilj dalja izgradnja integrativnog informacionog društva uz široku upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Pritom je težište malo pomereno na one oblasti koje su se u proteklom periodu relativno sporije razvijale: javne službe, mala i srednja preduzeća i domaćinstva, tj. privatni sektor.

IKT imaju veliki značaj za privredu. Jedna četvrtina rasta brutonacionalnog dohotka u EU i 40% povećanja produktivnosti otpada na IKT. Rast u ovoj branši je otprilike dvostruko veći nego u ostalim privrednim granama u Evropi. One pospešuju i rast u drugim privrednim granama, budući da posreduju u velikom broju poslovnih i radnih procesa celokupne privrede. Na taj način one značajno utiču na otvaranje novih radnih mesta i standard stanovništva.

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Autor teksta: Jaril

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.

Dracenine "Mrvice"

Koliko je strategija kopiranja u privredi i nauci korisna i poželjna uvek kad obećava dobre finansijske ili neke druge efekte, a naročito ako obećava sticanje novog znanja, toliko je u umetnosti imitacija potpuno neprihvatljiva iz estetskih i izuzetno štetna iz socioloških razloga. (Ovde nije reč o reprodukcijama i sl.) Imitacija umetničkog dela nema umetničku vrednost i nije ništa drugo do kič.

Svet je prosto preplavljen svakakvim trashom koji pretenduje da bude umetnost, ponekad solidno reklamiranim i vešto plasiranim na tržištu. On je neminovnost bio i ostao, ljudska civilizacija ga verovatno nikad neće iskoreniti do kraja, jer će uvek postojati jedna vrsta ljudi koja ga rado konzumira. Neće ga nestati čak ni ako jednog dana na nekom delu sveta zavlada "potpuno blagostanje", ako je tako nešto moguće, koje će svakom pojedincu obezbediti vrhunsko obrazovanje. Jedino čemu se možemo nadati i čemu moramo stremiti je smanjivanje broja ljudi koji ga konzumiraju.

(Autor teksta: Nikola Svilar)

Pre par nedelja zazvoni telefon, javim se i Glas iz slušalice mi lepo i razgovetno kaže:

- Ti si fan Candy Store-a!

- Mislim da ste pogrešili broj - odgovorim.

Glas mi nepoznat, nikad čuo za Candy Store niti znam uopšte šta je, a kamoli da budem

Dracenine "Mrvice"

Sneška: Srbi ne vole promene...

Ivan Marović:...Da budemo precizniji: Srbi ne vole promene nabolje.

Sarma: Srbi ne vole ništa.

(Blog Bitni i Nebitni Igipop, 15.06.2007.)

Mi ni ne znamo tačno kad nam se to desilo, u kom smo trenutku prestali da se zanimamo za svet oko sebe i sebe same. Ne sećamo se više ni kad je evropski ekspres krenuo. Pred našim očima je u devedesetim promicao jedan po jedan vagon, a mi smo (osim što smo ratovali) nepokretni stajali i gledali. Kako se njihova brzina povećavala, u nama je rasla prvo nelagoda, pa mučnina, pa revolt, želja da se svadjamo, pretimo, ucenjujemo. A onda je nastupila potpuna hipnoza, tako da sad ove poslednje vagone, ne samo da ne vidimo i ne čujemo, nego odbijamo da uopšte gledamo i slušamo. Čini se čak da nas bespomoćnost onemogućava i da razmišljamo o bilo čemu.

Kad se ulazi u bilo kakve reforme, od izuzetnog značaja je svest o resursima, o onom čime one mogu biti sprovedene, što će ih podržavati i podsticati i sprečavati lutanje i greške, kao i o barijerama koje ih mogu ometati. Medjutim, naši političari i mi gradjani zajedno sa njma pomalo ličimo na posadu Titanika koja se neprekidno bavi samo vidljivim vrhom ledenog brega (pokušavamo da popravimo standard, da smanjimo nezaposlenost i siromaštvo, da pokrenemo privredu), to punih usta nazivamo reformama, ali malo-malo punom snagom udaramo u nevidljivi deo ledenog brega, ne shvatajući da je do toga došlo zato što nismo razmotrili dublje slojeve problematike. Dobra kultura je jedan od najvažnijih nevidljivih resursa za reforme, a loša, barijera najgore vrste.

Autor teksta: Jaril

У досадашњој дискусији се искристалисало да се разлика између две сфере музике (уметничке и популарне) не може описати појмовима сложености и једноставности. Уистину, дела бечког класицизма ( Хајдна и Моцарта су:

- ритмички једноставнија од латино игара;

- мелодијски лакши за праћење од широких мелодија хитова поп музике;

- мањег акордског фонда од џеза који инспирацију црпи од Дебисија, Равела или чак каснијих извора.

За разликовање две сфере музике, кључни појмови нису једноставност-сложеност, већ стандардизованост - нестандардизованост.

Autor teksta: Jaril

У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор. Императив популарне музике је сакрити стандардизацију како би се илузија укуса сачувала. Музичка масовна производња, иако названа "музичком индустријом", није дословно индустријска већ је, још увек, на нивоу ручне израде. Када би појединачни елементи ручне израде били сасвим укинути, требало би развити нова значења прикривања стандардизације.