Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Tog jutra smo se posebno lepo skockali, očešljali decu, pokušali (i to je nešto) da očešljamo psa, veliku crnu šnaucerku, popakovali u kola nešto malo potrebnih stvari za usput i par sitnica za poklon i krenuli u dugo najavljivanu i ugovaranu posetu rodjacima u jedno šumadijsko selo. Stigosmo pred podne.

Naši rodjaci, fini svet, lepih starinskih manira, gostoljubiv, tih, promišljen i pošten, dočekše nas sa oduševljenjem i raširenih ruku. Posedasmo na klupe u bašti. A gde bismo drugo mi, siroti gradski pacovi, poluugušeni od smoga? Snajka (tako je svi zovu, više joj se niko ne seća pravog imena) nas posluži limunadom, a onda nas njihov sin sve zajedno odvuče u zadnje dvorište da vidimo „prinove": prasiće, piliće, ćuriće, pačiće... Razneženi gledamo te krhke mlade živote i uživamo.

Autor teksta: Jaril

Како је Драцена већ најавила ово је требало бити текст о класичној и "не-класичној" музици. Међутим, како ја више волим савете како неки проблем функционише, а не како се конкретно

Autor teksta: Jaril

1. Слобода избора

Историја европске цивилизације се може посматрати као историја освајања слободе избора. Око слободе избора има доста интересантних ствари. На пример:

- слобода избора је основна животна потреба коју људи морају да освајају и коју још увек не поседују;

- слобода избора је описана као прва (или међу првим) Божјим заповестима у Старом Завету (избор имена животиња);

- слобода избора је темељ свих друштвених система, са разликом да ли је та слобода заснована на оспоравању туђе слободе (фашизам) или у потпуности поштује туђу слободу (либерална демократија?);

Dracenine "Mrvice"

U večerašnjem "Poligrafu" gost Jugoslava Ćosića, Zoran Cvijanović, u svojstvu savetnika potpredsednika vlade Božidara Djelića objavio je odličnu vest da je Djelićev tim izradio strategiju održivog razvoja zasnovanu na ekonomiji znanja. Time su širom otvorena vrata koja smo mi ovde odškrinuli i

Dracenine "Mrvice"

Stara kineska poslovica kaže da za svaki problem postoje najmanje tri rešenja. I zaista, bez analiziranja pojedinačnih problema možemo se složiti da bi to mogla biti opštevažeća formula života na planeti Zemlji, jer u svakom trenutku možemo da biramo bar izmedju sledeće tri opcije:

a) da se ubijemo (svima za inat)

b) da trpimo postojeće stranje (+ kukamo i plačemo)

c) da nešto menjamo

Da li se približava trenutak kad ćemo moći da zavirimo u ljusku dušu kao u neku kutiju sa alatom, proberemo šta nam treba i upotrebimo po svojoj volji? Izgleda da je nauka ozbiljno načela zagonetku duše, bar njen manifestni deo - mehanizme ljudskog ponašanja.

Od prvih kibernetičkih koraka pedesetih godina prošlog veka pa do danas nauku i naučnike vodi san o veštačkoj inteligenciji koja će po načinu funkcionisanja biti identična ljudskoj, o superračunaru koji će rešavati kompleksne probleme jednako dobro, maštovito i originalno kao što to ponekad čini čovek, samo mnogo brže, efikasnije, pouzdanije i preciznije, kao što priliči mašini. Od ovog cilja je nauka u medjuvremenu samo privremeno odustajala, ali ga se nije trajno odrekala, niti ga se može odreći. Medjutim, put ka tom cilju preprečio je jedan krupan balvan - nedovoljno poznavanje čovekovog psihičkog života tj. nemogućnost predvidjanja ljudskog ponašanja.

Dracenine "Mrvice"

Ljubavni život samoostvarenih ljudi

1. Gubljenje odbrambenog stava

Samoostvareni ljudi i u svakodnevnom ophodjenju pokazuju veću spontanost i poštenje, a u njihovim ljubavnim vezama se ove osobine još više ispoljavaju, pa se njihova ljubav sa upoznavanjem ne smanjuje automatski, nego zavisi od druge strane: što je onaj drugi bolji čovek, ljubav je sve jača, a što je gori, ona je sve slabija. Samoostvaren čovek nema potrebe za skrivanjem, oprezom, sputavanjem i potiskivanjem. On se ne trudi da ostavi utisak, nije napet i ne pazi na svaku reč. Ovakva ljubav znači biti ono što jesi, potpuno emotivno i fizički go, a ipak shvaćen, prihvaćen, voljen i siguran.

Dracenine "Mrvice"

Prolazim pre neki dan pored dva dečaka od 10-12 godina i slučajno čujem deo njihovog razgovora. Jedan drži nešto u ruci, rekla bih da je neka igrica ili „mrdalica" i sav ponosan objašnjava drugom gde je šta i kako radi. Ovaj drugi ga moli da mu da da proba, ali dobija odgovor: „'Ajde, al' samo iz moje ruke." Bilo bi interesantno saznati zašto samo iz njegove ruke, ali i bez te informacije nije teško zaključiti da izmedju ova dva mala prijatelja ne vlada veliko poverenje. Tako mali, a tako nepoverljivi!

Poverenje je verovanje u pouzdanost i iskrenost drugog čoveka, drugih ljudi ili neke organizacije. Ono se uči od detinjstva, razvija kroz uopštavanje i pri svakom novom susretu ovo učenje se mora ponavljati.

Poverenje je efikasan mehanizam za redukovanje kompleksnosti društva. U uslovima velike kompleksnosti postoji veliki broj alternativa, odnosno mogućih pravaca razvoja stvari.

(ili šta mi možemo globalno ponuditi)

Autor teksta: Time Bandit

Naravno da Dracena i ja nemamo mogućnosti da kao vlada Srbije eksperimentišemo uživo, takodje ne moramo da gledamo kroz naočare domaćih, polustranih a i stranih privrednika - jer im ništa ne dugujemo, i na kraju ne moramo da sledimo političke lidere i nejake Uroše i objašnjavamo ili produbljujemo njihove vizije.

Zbog toga možemo probati da zajedno sa vama napravimo model koji će nam pomoći da shvatimo naše mogućnosti (naše zemlje), mane i potencijalne šanse kao i šta dalje da radimo sa time. Vi imate to znanje, a i vaše mišljenje je sasvim dovoljno - vi znate šta je dobro za vas, šta može da vam godi, a šta svakodnevno nervira i smeta...