Nastavlja se maratonsko smaranje oko sastava vlade. Gotovo da ne treba više slušati vesti i gledati političke emisije jer je treša toliko da ga ja koji imam želudac za tu priču sve mučnije doživljavam, a verujem i vi.

Nećete verovati, ali je meni politički najznačjnija vest koju sam jutros pročitao, da su u opštini Grocka, čije je najveće naselje Kaluđerica,a koja je opet najveće neurbanizovano naselje u Srbiji, opštinsku vlast sastavile zajedno DS - DSS - SPS...Predsednik opštine je čovek iz DSS-a. 

Za ove koji nisu baš najbolje upućeni u gročanske lokalne

Teško da je afera oko Miće Jovanovića i Megatrenda po svom sadržaju bilo koga iznenadila, mada je moglo predstavljati iznenađenje samo njeno otvaranje.

Mi, manje više živimo u laži na koju smo rezistentni i društvo nema dovoljno snage da tu laž zakopa i da je se liši.

Pogledajte samo kako se pokušava zatvoriti afera Megatrend? Opet se to radi gomilom novih laži sračunatim na smandrljavanje i blage posledice za nekoliko aktera i usputnih likova, više kao koleteralna šteta nego slučaj koji će biti opomena da se to ne sme i ne može raditi.

U nedeljnom

Do jučer mi ništa nisu značila imena Stanislava Markelova i Anastasje Baburove. Verovatno ni vama. To dvoje mladih ljudi ubijeni su 19. januara ove godine u centru Moskve, u po bela dana, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje i u neposrednoj blizini hrama Hrista Spasa. Oboje su Rusi. Stanislav je imao 34 a Anastasja 25 godina.

On je bio advokat i borac za ljudska prava a ona novinarka lista Novaja Gazeta, istih onih novina za koje je radila Ana Politkovska, također ubijena prošle godine.

Ana Politkovska je nekim nitima bila vezana i za pokojnog Stanislava. Naime, ona

Danas je završna runda pregovora o Kosovu. Važan događaj. Sedeo sam u rano poslepodne sa Oliverom Ivanovićem, čovekom koji među srpskim političarima na Kosovu, po mome sudu, zaslužuje najveće poštovanje za politički razum i istinsku brigu koju ima za daljnji razvoj događanja i sudbinu srpske zajednice tamo. Razgovarali smo, a o čemu drugome nego o politici.

Iz prve smo se i to vrlo lako složili, da sudeći po medijskom i uopšte javnom interesovanju, danas nisu najvažniji politički događaj ti pregovori, gde će naš politički vrh objasniti kako vidi Hong - Kong na

Ne volim igre na sreću i ne igram ih.Ne radi se o čistunstvu, nego o racionalnom stavu da su igre na sreću atak organizatora na ljudske slabosti i lakoverost puka, u kojoj je izvestan samo organizatorov dobitak. Pogotovo su  odvratne igre preko tzv. SMS poruka uz korištenje neke TV stanice kao posrednika i glavnog "navlakača". Uvek sam se pitao ko to može dobiti monopol i poziciju da ostvaruje siguran dobitak "guleći" decu, stare, bolesne, siromašne, domaćice, penzionere,nezaposlene i ostali puk. To golicanje mašte da se život može promeniti za sekundu ako se pojavi sretna zvezda,

Danas se na Kosovu provode lokalni izbori. Prijavljeno je više od 70 lista, među kojima su i 22 srpske liste.Za srpsku zajednicu na Kosovu izbori su od izuzetne važnosti. Naročito za Srbe koji žive južno od Ibra. Pored opština u centralnom Kosovu gde su Srbi imali većinu, kao što su Štrpce i Novo Brdo, po prvi put se provode izbori za nove opštine, Gračanicu, Parteš i Klokot. Nove opštine su deo koncepta decentralizacije vlasti na Kosovu i važan su elemenat održivog opstanka srpske zajednice, naročito u centralnom Kosovu. Decentralizacija pored ostaloga podrazumeva samostalnu

Danas se u Srbu obeležave 70. godišnjica Ustanka protiv fašizma i nacizma u Hrvatskoj.

Kod spomenika Ustanku, obnovljenom prošle godine biće održana i prigodna svečanost.Nekoliko puta sam pisao na ovu temu jer je više ljudi iz moje porodice učestovalo u Ustanku na Tromeđi. Sada ću postovat tekst drugog autora, objavljen u zagrebačkim "Novostima". 

Autor je antifašist iz Hrvatske, istoričar, Slavko Goldštajn.

Ratovanje na pravoj strani, s izrazitim antifašističkim karakterom

Baš se nešto loše osećam. Zbog loše stvarnosti koju živim u svim dimenzijama. I naročito zbog ovog zatvaranja svake moguće perspektive, kao i hipokrizije koja to prati.

Nešto malo moje simpatije pobrao je Boža Đelić ostavkom koju je podneo. Obećao je to kao ishod davno i više puta,u slučaju neuspeha, verujući da će Srbija dobiti kadidaturu za EU. Verovao je da će politika tapkanja u mestu, proizvodnje političkih trikova i raznih nastojanja da se zapadnim partnerima "proda magla", iz nekog višeg razloga uroditi plodom. Verovao, valjda sa razlogom, da će više odgovornosti za perspektivu Srbije imati šefovi država i vlada EU, od njegova predsednika stranke i predsednika naše države.

Gomila tekstova na blogu napisana zadnjih dana govori da mi nemamo javnost. Jer da je imamo ovo nam se ne bi događalo, ovo "veslanje" uzduž i popreko.

Nenamerno, ali valjda pod istim utiskom napisao sam pre desetak dana kolumnu za jedan strani list koji vam redovno postujem več nekoliko meseci...

Samo da napomenem - u tekstu pisanim za javnost koja ne prati redovno naše dnevno političke događaje ima nekih detalja koji se ovde podrazumevaju, pa se unapred izvinjavam ako vam se čine suvišnim.... 

KONCESIJA, EPISKOP I LIPICANERI

Ovo, kako sam naslovio post, nije iz moje glave. Govorim jezikom koji je govorio čuveni srpski prijatelj, Arčibald Rajs, koga danas, na žalost, svaka "guba" uzima za pravo interpetirati.

Naročito naglašavaju, oni koji o njemu ništa ne znaju ili neće da znaju, da mu je srce saahranjeno na Kajmačalanu. Jeste, to je činjenica,ali Arčibald Rajs, pored jednog, jedinig srca, nikako ne može biti pokriće za glupo, višedecenijsko lutanje srpske poliotičke elite.