Gledam danas centralne Vesti B92 i prilog posvećen intervjuu Ratka Kneževića objavljenom u podgoričkim "Vijestima". I sad, lično, taj intervju ne uzimam zdravo za gotovo. Ima tu svašta. Od ličnih obračuna, do iskaza plasiranih iz čistih ekonomskih, klanovskih, političkih i drugih interesa. Može se o ovome

Čini se da od jutros imamo ozbiljnu političku krizu. Putuju pisma između kabineta Predsednika i generalnog sekretarijata vlade. Licitira se da li prvo treba da se sastane skupština ili da se sastane vlada.

Ovome još treba dodati da je RIK na zahtev predstavnika iz DSS-a odložila proglašenje Tadićeve pobede, i to tako što je poništila izbore na jednom glasačkome mestu u Boljevcu. Dakle, čekaće se još dve nedelje jer na tome mestu gde glasa ukupno 300 ljudi neko je glasao sa ličnom kartom isteklom u januaru, što je DSS aktivista uredno prijavio a RIK našao za shodno da

Pre nedelju, dve, napisao sam da ću "pustiti" Tadića da pobedi bez moga glasa. Dakle, pre svega prognozirao sam njegovu sigurnu pobedu, pogodio čak i razliku ( doduše ne tačno u broj jer sam rekao da će biti 150.000 a bilo je 128.000).

I Boris je pobedio Nikolića. Boris je predsednik. Euforija traje. Evropa zdaj...o))  I Srbija i svet što bi rekao Milan Milutinović, ili i EU i Kosovo što bi rekao Tadić.

Svi su danas zadovoljni. Demokrati jer su "pobedili", radikali jer su "izgubili", dijaspora jer je napravila nešto viška za Tadića, Koštunica jer će i dalje

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu

Godinama, svakoga 20. oktobra  odem na groblje Oslobodioca Beograda.  Istom stazom u krug obiđem humke i spomen ploče sa imenima hiljada vojnika što dadoše svoj život za Beograd i osolobođenje od fašizma. Ateista sam i ne palim sveće, ali ćutanjem i mislima usmerenima ka oslobodiocima dajem svoj mali doprinos opštem poštovanju koje su zaslužili. Smatram tu kulturu sećanja svojom moralnom obavezom.

Beograd su tog 20. oktobra, 1944. oslobodile jedinice NOVJ i jedinice Trećeg ukrajinskom fronta Crvene armije. Već sledećeg dana, najpre VI lička, a onda

Prođe već nekoliko dana od velikog incidenta koji je je priredio ruski ambasador Konuzin. Službenih reakcija nema.

Delovala je njegova dreka, a nije prvi put da se ovako ponaša, kao da je gubernator Srbije. Kao da je Srbija, mada nam to niko još nije rekao, ako ne računamo onu svojevremenu javnu želju Tome Nikolića, postala stvarno ruska gubernija.

I kako ne zažaliti za Titom, odnosno načinom i dostojanstvom sa kojim je on vladao ovom zemljom. Za njegova vakta, ovo se ne bi moglo dogoditi, a da se kojim čudom i dogodilo, takav ambasador ne bi mogao ostati u zemlji

Jutros mi se javio moj prijatelj Goran Despotović, član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije.

Poslao mi je najnovije saopštenje i razmišljanje antifašista na temu Kosova koje ću postovati na mom blogu jer zaslužuje pažnju britkošću razmišljanja i preciznošću pojmova sa kojima se, desetinama godina u javnosti i od strane nacionalističkog dela političke elite, manipuliše na najtragičniji način.

Inače, Savez antifašista je aktivan. Jučer su bili u Zrenjaninu i osnovali podružnicu, a spremaju se i za Sombor, da na licu mesta kažu šta misle o fašističkim

Stižu čudne vesti sa severnoga Kosova.

Tamo su raspoređene značajne međunarodne vojne i policijske snage. Stižu vesti da se po Severnoj Mitrovici dižu kontrolni punktovina svakih pedeset metara.

Jučer su izgleda usledila hapšenja nekih lica povezanih sa kriminalom, a govori se o još nekim potragama.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=06&nav_category=640&nav_id=463392

E sad, Koha Ditore, novina koja ima kredibilitet spekuliše o 20 ruskih specijalaca koji su ušli na sever Kosova sa namerom da destabilizuje stanje.

Meni

Svašta je moguće u ovoj našoj zemlji....Zaista svašta.

Evo vesti od danas...

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj, izrečenu po tužbi novinara Dinka Gruhonjića jer, pazite ovo, "Davidović nije dobio svu dokumentaciju na ćiriličnome pismu"..

Prvostepena presuda po Gruhonjićevoj tužbi izrečena je 2007. godine, a njome je Davidović bio dužan platiti 500.000 dinara za povredu časti i ugleda tužitelja izrečene u knjizi "Nacionalni stroj". Okružni sud u Novom Sadu čekao je dve godine da donese ovaku

Naslov, verujem, zvuči intrigantno. No, radi se os sasvim konkretnoj stvari. Ljudi pobrojani u naslovu ili njihove porodice bili su pre drugog svettskog rata, 1941. godine, akcionari Srpske banke u Zagrebu.

Pored Tesle, Andrića, Meštrovića i porodice Izetbegović, akcionari te banke bili su Mihailo Pupin,Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Vlaho Bukovac, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Laza Kostić i mnogi drugi pojedinci i njihove porodice.

Banka je imala 6.700 deoničara, koji su posedovali 570.000 deonica. Niko nije imao više od 12.000 deonica dok je većina akcionara imala oko 20. Danas je teško kazati koliko je banka vredela, ali ima eksperata koji tvrde da vrednost nije manja od  200 miliona dolara, bez toga da se računa njeno učešće u "Trepči".