Ovih dana je odleteo do Vašingtona i bio primljen od strane podsekretara u Stejt de partmentu. Hilari Klinton je valjda imala prečih poslova. Kako je sam Jeremić pojasnio, došao je da novoj američkoj administraciji predsednika Obame saopšti da se

Fenomen nove političke klase, ove nastale u tranzicijskom vremenu, nije baš tema kojom se intezivno bavi naša politička teorija.

U teorijskim raspravama se pojam "politička klasa" koristi dosta često, a pod njim se najčešće podrazumevaju pripadnici političkih elita, oni koji intezivno učestvuju u političkim procesima, a onda na osnovu te participacije upravljaju državnim poslovima.

U jednom trazicijskom vremenu, začinjenom ratom i teškim nasleđem, u kome Srbija batrga i posrće, te nikako da se makne iz toga blata, Srbiji bi trebala politička elita, a onda i

Gledajući popodne i sa večeri razne dnevnike, osetio sam se kao da sam 10 godina mlađi, da sam recimo nekim nesretnim vremeplovom teleportovan nazad u 1997. godinu. Najpre reakcije na jučerašnja novosadska zbivanja. Vidim da su "ljotićevci" strahovito razjareni što su u Novom Sadu održane antifašističke demonstracije. Prete zabranom antifašistima, kunu, proklinju i bogorade na te hiljade ljudi što su izašli da pokažu njihovoj vanbračnoj dečici predvođenoj firerom da nacizam ne može proći u Novom Sadu a da ne bude otpora.

Pominju i Ustavni sud ( koji samo što nisu

Na današnjoj sednici vlade Srbije, doneta je odluka da se raskine ugovor sa austrijskom firmom ATEK o privatizaciji RTB Bor. Istovremeno je odlučeno da se na pregovore pozove drugoplasirani na tenderu SMR, ruska firma u vlasništvu Olega Deripaske.

Ovo je rezultat drugog tendera. Na prvom je pobedila rumunska firma Kuprom, ali se ispostavilo da se radi o neozbiljnom kupcu koji nije u stanju da ispoštuje preuzete obaveze. Alfa i omega ove privatizacije, bar u javnosti, bio je u oba slučaja, dakako, Mlađan Dinkić.

Objašnjavajući danas zašto je otkazano ATEK-u, Dinkić

O Kosovu sam pisao pre nekoliko dana i već u drugoj rečenici napisao da to radim nerado.

Danas je u Skupštini Srbije rasprava o Kosovu i predlog nove, ko zna koje po redu rezolucije. Svi najvažniji subjekti srpske politike su tamo. Predsednik Tadić, premijer Koštunica, ministri za Kosovo i spoljne poslove, svi šefovi stranaka,poslanici u punom broju,svi najvažniji donosioci političkih odluka.

I sad, šta je meni definitivno, fenomenalno. Svi sve znaju, ali se većina tako licemerno vajka, tako folirantski junači i razmeće primitivnim rodoljubljem,i razgaranjem lažnih

Jedna kaže.."Selo gori a baba se češlja"...druga..."Dokon pop jarad krsti"...

Ima još jedna, ali ona govori o ljudskom i društvenom lutanju i pominje "guske u magli".

E, te guske u

Neke pojavnosti me ovih dana podsjećaju na vrijeme kad su Srbijom vladali socijalisti, radikali i julovci, u koaliciji.

Do duše sada se stvar promjenila u toliko što nema radikala i što socijalisti i julovci u vlasti nisu baš toliko brojni kao nekada. Naravno, i glavni gazda nije isti čovjek. Što god o ovom današnjem mislio i koliko god me on nervirao, moram reći da ovoga danas i onoga tada nije pristojno porediti.

Ali, što bi rekao moj drug Brajo Domazet, nisam htio o tome. Htio sam o nekoliko stvari koje sam primjetio a sve ih se bojim kazati. No, ohrabri me Sentiš

Od 12. marta, 2003. godine, Srbiju permanentno potresa kriza. Ona je najvidljivija danas, 5 godina posle, kad su stvari potpuno ogoljene. O uzrocima krize mnogo je do sada kazano. O najznačajnijim akterima također. Danas se najveći broj građana sekira na temu "hoće li opstati vlada", hoće li u parlamentu proći još jedna radikalska rezolucija iako su takve rezolucije jednoglasno donosili bar jednom mesečno, poslanici iz stranaka "trijumvirata", ne računajući onu kubansku koja je bila više zbog održavanja forme. Sekiracija se dopunjuje i brigom hoće li biti smenjen Dulić i hoće