Danas je Aranđelovdan, zapravo Sabor Sv. Arhangela Mihaila. Anđeli su duhovna bestelesna bića, koja izvršavaju Božiju promisao. Ima ih veliki broj i prema hierararhiji su podeljeni u devet rangova ili devet činova.

 Svaki čovek,  na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duše i tela, pričao mi je dok sam bio dete moj đed Stevan. Oni nemaju telesnih želja i briga kao ljudi pa večno ostaju mladi i lepi, a pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikoni im se slikaju i krila.

Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo, koji ima još i titulu arhistratiga, i on ima posebne moći, govorio mi je đed. Tako Arhanđel Mihailo, može sklopiti vilice svakome vuku kad god hoće i vuka se ne treba bojati ako mu se moliš, pa taman da ga sretneš u najgušćoj šumi i tamo gde nikoga nema. Setim se često ove priče moga dobroga i mudroga đeda Stevana, znanoga Kapitan, ispričane u nekoj od tamnih bukovačkih noći, dok me je kao dete pripremao za život. Iz mnogo razloga, mada mi nije krsna slava, današnji praznik mi je naročito drag. A drag mi je i zbog čudnoga događaja iz proteklog rata koji se završio sasvim sretno i kojim je, upravljao, po svoj prilici niko drugi do nebeski ratnik Arhangel Mihailo.

Danas kad više nema vlast, Boris Tadić se odlučio za hvale vrednu političku gestu. Otišao je na Kroacija samit u Dubrovniku i tamo se rukovao sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

Danas ga mnogi zbog toga kritikuju, neki psuju, a neki zovu "izdajnikom". Samo retki to hvale.Lično njegovu gestu smatram podvižništvom.

Svojevremeno sam na ovom blogu napisao tekst pod naslovom - "Hoće li Boris Tadić Brdu kod Kranja ili će brdo ka njemu" i ljuto se "posvadio" sa poštovanom blogerkom Jelicom Greganović koja je izveštavala sa regionalnog skupa, na koji Tadić nije došao samo zato što je tamo bio pozvan i Hašim Tači.

Nastavljamo sa serijalom Eli LaCrossea. Priča se zahuktava...

Šta uče učitelji i učiteljice, deo III

 

Putovanje kroz mračne dubine „knjige” (u daljem tekstu: K), čiji je izdavač jedan srpski, državni fakultet, počinje da poprima odlike fantazije. Bukvalno! U potpoglavlju „Likovne fantazije” autor K (u daljem tekstu: au. K) daje, kako i priliči, niz fantastičnih sintagmi, i hrabro ih definiše, ulažući neprevidljiv („koji se ne da prevideti, upadljiv”) umni napor, a sve u cilju,

Da dam ovakav naslov tekstu, asociralo me mnogo šta....a najviše jedan duhovit Adamovov komentar na Jeleninom blogu. Sitan vez je umeće vezilje, a traži mnogo napora, dobar vid i veštu ruku. Onakav, otplike, kao što je bio na onoj zaves, negde u Rumuniji, odakle je Boris Tadić molio palioce i rušitelje u Beogradu da budu fini..o))

No, ta sintagma se koristi i u ironičnom smislu, ali ja je u konkretnom slučaju koristim da opišem pokušaj, uspešan ili neuspešan, da zavedete određenu osobu, više njih, neku društvenu grupu ili pak biračko telo kombinacijom određenih sitnih

Neverovatna obećanja naših političara pretvaraju se svakoga dana u "sela kneza Potemkina".

Setimo se izbornih obećanja, od onih najopštijeg tipa - "I Kosovo i EU", "dvestohiljada novih radnih mesta", brzih pruga, završenih autoputeva, akcija u vrednosti od 1000 evra za svakog punoletnog građanina, Fiatovih fabrika koje će kod nas preseliti proizvodnju a mi izvoziti kao nikad do sada...zatim jeftinog ruskoga gasa, koji danas plaćamo najskuplje u Evropi, i ko bi to sve mogao pobrojati..

No, dva slučaja o kojima mediji pišu ovih dana su mi naročito zanimljiva..Jedan,

Srbija stvarno srlja u nerazum. Vrhovni sud je jučer doneo presudu bez presedana, presudu koju ne donose ni sudovi afričkih diktatora. Zabranio je knjigu "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića" koju je izdao YUKOM, a obrazloženje zabrane je tek biser. Kaže sud, ovako:„autor ima isključivo pravo da objavi

Jednodnevni boravak ruskog predsjednika Medvedeva u Beogradu, atmosfera koja je pratila tu posjetu i bučno, po nekad i neukusno iskazano oduševljenje mnogobrojnih rusofila u srpskom političkom životu, otvorio je neka značajna politička pitanja i kontraverze.

Posebnu pažnju, interesovanje medija i raspravu brojnih vanjskih i domaćih posmatrača zaslužile su dvije stvari.

Jedna je najava Medvedeva da će Rusija pokrenuti inicijativu za gradnju nove bezbjednosne arhitekture u Evropi, te pozitivan stav srpskog rukovodstva u odnosu na tu inicijativu, i druga

U poslove MIP-a, dobro upući "Danas", piše da će promptno razgovarati Tadić sa Jeremićem, a u vezi sa daljnjom političkom sudbinom Jeremića. Kao, naznačuje se da bi Tadić mogao smeniti Jeremića.

E, sad, sve je moguće mada ja u to ne verujem.

Kao što ne verujem da će kreatori naše spoljne politike odmah okrenuti "pilu naopako"..Moraće proći malo

Pišem ovo u pomalo depresivnom stanju.

Bio sam danas popodne u Skupštini grada, na komemoraciji Radomiru Konstantinoviću, velikanu pisane reči, književniku i filozofu, jednoj od najznačajnih ličnosti srpske kulture u njenoj istoriji.

Došli su na komemoraciju njegovi prijatelji i poštovaoci. Prigodno slovo su održali Nenad Prokić, Mirko Tepavac, Filip David i Latinka Perović. Svi redom su govorili veoma nadahnuto.

Ono što je bilo više nego zapanjujuće jeste činjenica da na komemoraciji nije bilo ni jedne kamere, tek po koji novinar pisanih medija i dva - tri foto reportera.

Natpis iz naslova stoji na beogradskom aerodromu Nikola Tesla. Kažu da ga je smislio Božidar Đelić, potpredsednik vlade Srbije i ministar nauke, jedan od važnih opsenara u našoj vladi.

Boža Đelić je hladno napisao ovu  parolu, bez obzira što sektor nauke vodi u zemlji gde