Pišem ovo u pomalo depresivnom stanju.

Bio sam danas popodne u Skupštini grada, na komemoraciji Radomiru Konstantinoviću, velikanu pisane reči, književniku i filozofu, jednoj od najznačajnih ličnosti srpske kulture u njenoj istoriji.

Došli su na komemoraciju njegovi prijatelji i poštovaoci. Prigodno slovo su održali Nenad Prokić, Mirko Tepavac, Filip David i Latinka Perović. Svi redom su govorili veoma nadahnuto.

Ono što je bilo više nego zapanjujuće jeste činjenica da na komemoraciji nije bilo ni jedne kamere, tek po koji novinar pisanih medija i dva - tri foto reportera.

Naslov, verujem, zvuči intrigantno. No, radi se os sasvim konkretnoj stvari. Ljudi pobrojani u naslovu ili njihove porodice bili su pre drugog svettskog rata, 1941. godine, akcionari Srpske banke u Zagrebu.

Pored Tesle, Andrića, Meštrovića i porodice Izetbegović, akcionari te banke bili su Mihailo Pupin,Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Vlaho Bukovac, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Laza Kostić i mnogi drugi pojedinci i njihove porodice.

Banka je imala 6.700 deoničara, koji su posedovali 570.000 deonica. Niko nije imao više od 12.000 deonica dok je većina akcionara imala oko 20. Danas je teško kazati koliko je banka vredela, ali ima eksperata koji tvrde da vrednost nije manja od  200 miliona dolara, bez toga da se računa njeno učešće u "Trepči".

Patrijarh Srpski Irinej, opravdavajući odluku da SPC ne da saglasnost za dolazak Pape u Srbiju, na najružniji mogući način je oblatio izbeglice.

On je izjavio da Crkva smatra kako nije sazrelo vreme za dolazak rimskog pape u Srbiju zbog još uvek svežeg sećanja na posledice Drugog svetskog rata, potonjih ratova, ali i zbog toga što „ovde živi mnogo izbeglica“. Nastavljajući dalje svoj lament, rekao je kako se papi ne može garantovati bezbednost zbog izbeglica i dodao da bi bila nemerljiva tragedija da se nešto desi poglavaru Rimokatoličke crkve.

Seća li se još neko što je bilo 3. februara, dana, kad je držan drugi izborni krug a ja "bio na pecanju". Za nesećajuću većinu da pomenem, kako su od straha da će Srbija odustati od EU ako dođe do Nikolićevoga izbora, toga lepoga sunčanoga dana, na biralište izašla skoro 2,5 milona proevropski raspoloženih birača i porazilo Nikolićevu otvorenu ambiciju da Srbiju odmah proglasi "ruskom gubernijom".

Među tih gotovo 2,5 miliona ljudi, bilo je sigurno dosta onih koji su poverovali da će Tadić umeti da kapitalizuje taj rezultat i vođen jedinom mogućom političkom logikom,

Evo, pre desetak dana, na mom blogu sam pustio "marumi" da napiše post o "indeks aferi"....

Ona je tada proročanski pogodila da će "indeks profesori iz Kragujevca" biti pušteni i da će "vuk pojesti magarca".

Marumi živi negde u Evropi, izgleda da je banovana  sa bloga, ne znam tačno za šta. Voleo bih, zaista bih voleo da to saznam. Vidim da se ne javlja.Ali da je oko profesora koji su pravili lažne pravnike, lažne sudije, lažne tužioce, lažne policijace i sve lažno što iz pravničkoga poziva može nastati, bila u pravu, to je potpuno izvesno.

Ne mogu da

U političkom nedeljniku srpske zajednice u Hrvatskoj, zagrebačkim "Novostima" u broju od 1. avgusta, 2008. godine, objavljena su dva intervjua koje sam vodio sa dva čoveka na srpskoj strani priče.

Mislim da je zanimljivo to što su oni u tom razgovoru kazali....Pa evo...

Povodom 13 – te godišnjice velikoga egzodusa Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji « Oluja» razgovarali smo sa dvojicom važnih i upućenih aktera tih događanja. Jedan je bio visoki oficir SVK a drugi posljednji ministar inostranih poslova u vladi RSK formiranoj

Slušam Čankovo izlaganje za skupštinskom govornicom a povodom Zakona o državljanstvu.

Govori pametno, argumentovano i duhovito..Kaže da Srbija upada u duboku izolaciju i iznosi podatak da samo 11 posto građana Srbije ima pasoš ilustrujući i time stepen izolacije.

Međutim, taj podatak nije korektan. Pasoš ima negde oko 2,5 miliona državljana Srbije što čini ipak negde oko 30 procenata. No i ovaj podatak je veoma loš indikator. Radi uporedbe kažimo, da je  Hrvatska, zemlja od 4, 5 miliona stanovnika izdala blizu 8 miliona pasoša.

Svako ko ima ikakve veze

Do jučer mi ništa nisu značila imena Stanislava Markelova i Anastasje Baburove. Verovatno ni vama. To dvoje mladih ljudi ubijeni su 19. januara ove godine u centru Moskve, u po bela dana, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje i u neposrednoj blizini hrama Hrista Spasa. Oboje su Rusi. Stanislav je imao 34 a Anastasja 25 godina.

On je bio advokat i borac za ljudska prava a ona novinarka lista Novaja Gazeta, istih onih novina za koje je radila Ana Politkovska, također ubijena prošle godine.

Ana Politkovska je nekim nitima bila vezana i za pokojnog Stanislava. Naime, ona

Vizionari

Boža Đelić je hladno napisao ovu  parolu, bez obzira što sektor nauke vodi u zemlji gde

Jučer sam na Dnevniku RTS, tamo negde pred kraj, čuo nemušto saopštenje generalnog direktora javnoga servisa koje je čitao namršteni voditelj.... a kome je, čini mi se, bilo neugodno to čitati. No, moralo se izgleda.

Saopštenje je došlo niotkuda. Nije mu prethodila vest o događaju koji je "inspirisao" saopštenje, a iz njega je trebalo da se razume kako je "neki član izbornog štaba LDP -a sa Voždovca" fizički napao direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, te da je on, jeli, u najboljoj tradiciji nesalomive junačine odbio te napade, kaznio napadača i nakon toga odlučio