Ovih dana sam sa grupom zemljaka registrovao udruženje bivših igrača i prijatelja NK "Dinara" iz Knina. Ovo smo uradili najviše zbog toga što NK "Dinara" 2013. godine obeležava stogodišnjicu osnivanja. Na Balkanu su stogodišnje organizacije, klubovi i institucije velika retkost i sama činjenica da je "Dinari"

Slavimo li ga slavimo...a tek je počelo....Prošla Nova godina, sad ide Božić, pa prođe Božić eto još jedne Nove godine, pa prođe i ta, eto ti Jovandana, eto Svetoga Save..ceo januar, čitava večnost slavlja i slavljenja.

Pa da vidimo šta nam je pripremljeno u ova dva dana, kakav poklon i kakve čestitke. Otišle akcize na kafu, pivo i još neka pića. To će nas koštati 40 posto skuplje.Onda, poskupiše telefonski impulsi 35 posto, toliko grejanje i topla voda. Gradski saobraćaj će još toliko, pa onda redom sve usluge...

Plate naravno zamrznute, "topli obrok" i

Na zapadnohercegovačkom portalu "Uskok", a glede predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pojavio se tekst koji kritikuje urbani Zagreb za sve "nepatriotsko", "pedersko" i "nacionalno štetno"..I kažu ovako "patrioti"..

 
"Odavno već govorim kako u svakoj obitelji nije dobro tko joj je glava kuće pa tako kategorički tvrdim da niti hrvatskom narodu nije nimalo dobro da mu jedan devijantni truli grad kakakv je  Ze-gej  bude glava države. Grad je to u kojem se nakotilo svega. Sve što je trulo u Hrvata stremi Zagrebu. I gore uzima bolje pozicije od onog dobrog što je Zagreb usisao

Moj drug, Zemunac, Dejan Ilić poslao mi je priču sa željom da je objavim. Dejan je u Valjadolidu, gde je pomoćnik Miroslavu Đukiću, u ovom "malom čudu španske fudbalske lige".

Priča je predivna i skoro me je rasplakala.

Čudne poruke šalje naša politička klasa. Najpre se "poput babe koja se češlja dok selo gori", bave u punom državnom i stranačkom kapacitetu izborima u jednoj gradskoj, beogradskoj opštini, potpuno nebitnoj u sistemu predstavljajući tu stupidariju kao pitanje od najveće državne važnosti. Radnja ravna onoj u kojoj bi recimo ozbiljan čovek tvrdio kako mu je važnije imati solidne pertle na cipelama nego imati dobar i nov auto.

Predsednik države, ministarka sporta i još neka ekipa hvali se javno kako će sa zadovoljstvom platiti kaznu sudiji za prekršaje zbog konzumiranja

Naš kolega, bloger, Zoran Stanković iz Bora je danas moj gost - autor..

 

 

 

Da li se iko još uvek seća „Beotona“ i Saše Mirkovića?
Znate onog simpatičnog J debeljka koji se slatko smejao dok je njegova štićenica Marija Šerifović govorila kako su joj Finci „žuti i odvratni“? Posle je Saši dosadilo da bude menadžer, pa je malo bio pisac, a još malo potom, rešio je da bude političar, pa se priključio karavanu Tome Nikolića u predizbornoj kampanji.

Nije imao uspeha u „visokoj“ politici, pa se Saša

 RTS se već nekoliko dana sprema proglasiti komarce najvećim srpskim neprijateljima. Možda bi bilo celishodnije da su se pozabavili više sa onima koji ih ne suzbijaju.

Vlast se brani da su u pitanju hiljadugodišnji komarci. Ostale bi, kažu, lako istrebili.

Znajući za samoodbrambene mehanizme naprednjaka, ja sam siguran da će Vučić u januara objaviti fanovima da je borba protiv komaraca dobijena. I tad jednoga biti neće, svi ćemo se uveriti, a ne samo fanovi.

Primetio sam da ovoletnji komarci koji su se pojavila samo da bi napokostila naprednjačkoj vlasti,

Kolega bloger asparagus, zamnolio me je da prenesem tekst Mirka Vraneša objavljen na apatinskom sajtu. Kako je Apatin najveći grad na svetu u kome Ličani žive kao većina, ovaj poziv nikako nisam smeo ignorisati. Mirko Vraneš je dao dozvolu da se tekst nađe na mom blogu, i to je bio prvi neophodni uslov.

Do duše, "ispalio"

 Evo nas pred početkom školske godine. Leto je na izmaku, zimnicu valja pripremiti, nabaviti udžbenike, kupiti deci odeću, platiti školarinu studentima koji nisu na budžetu i izvrći se drugim raznim troškovima. U finiš ulazi potpuno promašena i potrošena godina u Srbiji, za koju još kažu da je jedna od najsušnijih, pa će samo poljoprivrednicima doneti milijardu evra štete.

Još proletos, pevala su se  optimističke pesme,kako će nam biti bolje, jer zaboga, beše izborna kampanja. Obećavlo se svašta - investicije, kresanje potrošnje, zapošljavanje, borba protiv korupcije, mostovi, autoputevi, stabilnost, rast i skoro blagostanje.

Otvorim jutros novine, i vidim, umro mi prijatelj iz detinjastva, Srđan Radulović. U 55. godini. Znao sam da je bolestan i da je bolest od koje boluje opaka. Da kosi one koje zakači. Nadao sam se negde u dubini vlastitih osećanja da će je on pobediti, onako dobroćudan, stamen i tvrd. No, nada je dobra samo za doručak, a za večerom se izjalovi.

Dakle, od jučer više nije sa nama Srđan. Odlazi na istinu, tamo gde su transcedentne stvari što bi kazali filozofi, a mi još neko vreme koje nam je dato ostajemo u imanenciji. Što je Andrić jednom zapisao - "svi smo zapravo mrtvi