Danas je 45 godina od dana kad je "Partizan" odigrao finale Kupa šampiona protiv "Reala" u Briselu, na stadionu "Hejsl".

Živo se sećam tog dana i on mi po nekada izviri iz dečijih uspomena.

Na današnji dan, 1966.godine, baš nekako u ovo doba, pripremali smo se da u dvorištvu moga komšije Đure Kalata, jednog od dugogodišnjih igrača NK "Dinara" iz Knina, finale gledamo kolektivno. On je svoj  televizor izneo na prozor u prizemlju, a trojica - četvorica starijih komšija, na čelu sa mojim nastavnikom fizike Dušanom Bursaćom se bavila nameštanjem antene.

Mene

Završio sam roman. Ostalo je još da ga malo "utegnem" i može pred čitaoce. Radnja počinje 1806. u Dalmaciji a završava se 2006. na Međunarodnoj izložbi karikature u Japanu. U periodu kroz dva veka pratim sudbinu dve generacije iz jedne dalmatinske poridice, preplitanje pojedinačnih sudbina i njihovu vezanost.

Odlučio sam da pred vas, dragi prijatelji, blogeri, stavim dva uvodna poglavlja (ima ih 34), kao predjelo, pa da mi ako budete imali strpljenja pročitati kažete bez zazora, kakvog je ukusa. Unapred vam hvala. Eto.

Skupština Srbije će tek u martu razmatrati nalaze Državne revizorske institucije, vezane za budžet iz 2008. godine. Pregledavši 27 posto pozicija, revizori su pronašli brojne nepravilnosti i utvrdili koliko se loše i neodgovorno upravlja državnim novcem. Dali su zapravo signal i kvalifikovani nalaz odakle se razmotava ključno klupko korupcije.

Vlast je nalaz odmah relativizovala. Svi ministri su požurili kazati kako kod njih zapravo i nema problema, da se to odnosi na neke druge, neimenovane organe vlasti. Iz G17 su revizore proglasili nestručnim i neznalicama jer su ovi po

Ova priča ima svoju predistoriju, a započela je sa prolećem 2002. godine. Tada je Vlada Srbije napravla strategiju za stambeno zbrinjavanje izbeglica, a tadašnja komesarka za izbeglice Sanda Rašković - Ivić govorila o tome kako će se inicijalna sredstva za masovnije izbegličko zbrinjavanje i realizaciju ciljeva strategije dobiti iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope. Sa realizacijom tog kredita je bilo problema jer se zahtevalo da Srbija plati nekakvu kotizaciju kako bi mogla biti korisnik i povlačiti vrlo povoljne kredite. U međuvremenu je strategija zaboravljena, menjale se vlade

Evo, današnji dan se po vestima ne bi mogao baš nazvati "danom patriJotskih poruka"..

Kao da je nešto onostrano ublažilo taj tonus, a i Kuper nam dolazi sutra.

Tako možemo čitati sledeće: 

Tadić: EU nema alternativu Izvor: Tanjug

Aranđelovac -- Predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju Samita sto biznis lidera u Aranđelovcu rekao da, i pored slabosti koje pokazuje, EU u ovom trenutku nema alternativu.

Ovo odavno nije izgovorio.

Ni da pomene "crvene linije"..

Vladimir Jokić, koga redovno čitam u subotnjem "Danasu", napisao je tekst - čestitku našim ključnim političkim faktorima, koja je koliko duhovita, još više reper u kakvom društvu živimo...Dakle, po mom mišljenju, nema bolje sociološke i političke analize našega društva za 2010. od teksta koji je Jokić potpisao u "Danasu", 25. decembra, ove godine na izmaku..

A kaže  Jokić ovako:

Novogodišnja fontanačestitke, pozdravi i želje

BORISU TADIĆU

Predsedniku svega, Borisu Tadiću, želimo da ozdravi, da u 2011. bude zdrav od glave do pete.

Jutros, sasvim iznenada, umro je general Mile Novaković. U Surduku, selu na obali Dunava. Selo je mislim u opštini Stara Pazova, i general je tamo živeo od kada smo mi Krajišnici proterani iz Hrvatske. Bio sam davno u njegovoj kućici, udaljenoj od naselja, do koje se stizalo poljskkim putem. Pričali smo o svemu i svačemu nekoliko sati. Čak smo se prisetili da je tačka na kojoj živi, a na kojoj smo sedeli tog časa, on, ja i njegov pas, lepi, crno- beli dalmatiner, bila ivica civilizacija, Limes. I smejali se tome.

Mile Novaković je po mnogo osobina bio izuzetan i neobičan

Umro mi je još jedan strikan. Gojko, poznatiji kao Gošan. Po godinama, mogao je još, tek je bio prevalio sedamdesetu. Ali, nekako, oborila ga bolest. Dugo se sa njom rvao, prkosio joj, po nekad je i izazivao, i ovoga decembra ona ga je pobedila. Ne, nije ga iznenadila, nije zaskočila. Kad ga je skroz obuzela i naselila, kad u njemu nije više bilo snage, otišao je u zemunsku bolnicu i tamo, na jednom od njenih kreveta napustio ovaj svet. Verujem da je smrtni čas dočekao miran i pomiren, da se nije uplašio i da se od dugoga gledanja u oči svojoj zlokobnoj pratilji smorio, jednoga časa

Ostavka guvernera Jelašića otvara mnoga pitanja i ne šalje dobru poruku ni građanima Srbije, a ni stranim investitorima. Ona je razlog za mnoge nelagode i pesimističe projekcije, pa nije čudo što javnost Srbije koja je najčešće podeljena, u povlačenju guvernera vidi u velikom procentu nešto loše. Ne pomažu ni smirivajući tonovi koje možemo čuti iz državnih institucija ili nekih "satelita" krupnog kapitala poput Privredne komore Srbije.

 Iako guverner navodi da se povlači iz privatnih razloga,sve je izvesnije da on odlazi zbog suštinskog neslaganja sa vođenjem