Moj, prijatelj, Dule Pašić, mađu rođenim Kninjanima poznat kao "Pale", dečko je sa kninskog asfalta. Ko je tamo bio "laf", bio je kasnije, silom prilika, i na beogradskom asfaltu. Jer, grad je grad i asfalt je asfalt. Beograd ima specifičnost, mimo onoga što je globalna veličina. U njemu postoje jedan deo Sarajeva, jedan deo Mostara, skoro ceo Knin, dobar deo Karlovca, Siska, Zadra,Splita, Rijeke i drugih gradova bivše SFRJ. Beograd im pruža priliku da unutar njega drže svoj sentiment, mada su svi oni, opet, samo Beograd.No, za poštovanje na asfaltu, postoji univerzalno pravilo.

Vukašin Obradović Vlast tretira medije kao oglasnu tablu

Neću pominjati pravo ime glavnog junaka ove  priče.

Reći ću samo da se radi o značajnom imenu našega glumišta i meni neobično dragom čoveku. Ime ne pominjem jer je priča na svoj način intimna. Osim toga, ona u sebi nosi muku i patnju koju je mogao imati bilo koji povratnik u Hrvatsku, početkom dvehiljaditih godina.

Zato ćemo našega junaka zvati "Nino - Nikola", jer je to vrlo često ime među Ličanima.

Nino je rano otišao iz svog selašca, čijih je dvadesetak kuća smešteno na polovini puta od Vrhovina ka Korenici, na samom obodu nacionalnog parka "Plitvička Jezera".

 Tehnički pregovori koji se vode između"Beograda i Prištine", a zapravo između vlada Srbije i Kosova, promovisani su kao nešto što bi trebalo olakšati život građanima.

Sa jučerašnjim danom je započela primena sporazuma o slobodi kretanja. I da vidiš na šta liči ta "sloboda". Građani koji se kreću, zavisno od toga koje tablice na vozilu imaju, plaćaju svako 15 dana "svoje parče slobode" od 60 do 100 evra. Te pare idu budžetima, dal Kosova ili Srbije, zavisi od smera u kome se putuje.

Vozila sa srbijanskim tablicama, moraju da plate osiguranje od najmanje 60 evra, u zavisnosti od kubikaže. Osiguranje važi 15 dana. Istu cenu će plaćati vozila sa kosovskim tablicama na ulazu u Srbiju.

Gost autor - Miodrag Linta  Predsednik Koalcije izbegličkih udruženja u Srbiji.

Predstavnici izbegličkih udruženja će u ponedeljak, 31. oktobra 2011. godine, u 12, 05 časova doći ispred zgrade Predsedništva Srbije, Andrićev Venac br. 1, tražeći da ih primi Predsednik Srbije Boris Tadić. Povod za prijem je predstojeća konferencija ministara spoljnih poslova Srbije, Hrvatske, BIH i Crne Gore, koja će se održati 07. novembra u Beogradu.

Na ministarskoj konferenciji će biti  potpisan politički dokumenat pod nazivom "Zajednička deklaracija za pronalaženje rešenja problema izbeglih i raseljenih lica", što za ratom oštećene građane ima izuzetno veliki značaj.

Voz za Sarajevo, išao je iz Beograda, sat prije pola noći.

Milana je ispratila Milena i društvo iz škole, Darko, Šepa i Miško sa djevojkama. Pjevali su na rastanku  neke tugaljive vojničke pjesme, a glasovi im bili prepukli od popijenog alkohola prethodne noći i dana. Milan nije pio i jedva je čekao da krene i da se sva ta predstava oko odlaska završi. Desetak minuta prije polaska voza stigao je i Bogoljub Kahriman.

-         Došao sam na nekoliko dana iz Kanade i u klubu mi rekoše da ideš u vojsku i da si ostavio boks. Zašto?

U poslednjoj nedelji oktobra, pravo niotkuda, u centar medijske pažnje lansirana je priča o tobožnjim sukobima unutar LDP-a.

Okidač za pomenuto zbivanje bilo je pismo koje je na sajtu „Peščanika“ objavio Nenad  Prokić, profesor FDU, jedan od osnivača LDP-a, narodni poslanik u dva prethodna skupštinska mandata i ugledna javna ličnost.  Tekst je objavljen pod naslovom  „Umesto govora na  Glavnom odboru LDP“. Nema nikakvog  spora oko legitimnosti ovog čina. Nenad Prokić je slobodan da svoj tekst objavi gde želi i javno prezentuje svoje mišljenje i politički stav.

Jučer, 9. decembra, 2013. godine, umro je jedan od poslednjih živih narodnih heroja i Titovih generala, Jovo Kapičić.

Generala sam poznavao i više puta  smo razgovarali..

Ovo je prilika da kao pomen na njega postavim ponovo intervju urađen i objavljen  pre četiri godine.

Intervju objavljen u zagrebačkim Novostima, broj 525 od 8. januara, 2010.

Ponosan sam na borbu protiv strane okupacije i domaće izdaje