Tog vrućega avgustovskoga dana, devedeset pete godine, Milorad Kopač se zatekao u Staroj Pazovi. Sedeo je u senovitoj, povelikoj bašti kafea u centru mesta, čekajući Keleta,  rođaka i ratnog drugara koji je upravo smeštao familiju u jednom okolnom selu.

Kele se nije pojavljivao i Milorad je poručio već treće pivo umanjujući tako, polako ali sigurno, iznos od stotinjak maraka koje mu je sestra jučer dala da ima, dok se presabere, oporavi od prvoga izbegličkoga šoka i nađe neki posao.

U glavi mu je vladala

Ne znam kako vi, ali odavno me nije naljutila vest poput one objavljene danas, a koja glasi da je Vlada Srbije na predlog Ministarstva spoljnih poslova odobrila plaćanje stanarine srpskoj ambasadorki pri UNESCO u Parizu u vrednosti od 7.000 evra mesečno, odnosno 84.000 evra godišnje.

Stvarno, skandal nad skandalima. U zemlji gde je prosečna plata 300 evra, gde država kasni po pola godine u isplati elementarnih socijalnih davanja (naknada za one koji su ostali bez posla isplaćena tek za septembar), 25 prosečnih plata se baci na udobniji, konforniji smeštaj ambasadorke.

Znam

Od "Parade ponosa" pa na ovamo, Jelena Karleuša je veoma zaintrigirala domaću javnost a mene lično prijatno iznenadila svojim liberalnim stavovima. Stala je sasvim otvoreno i hrabro u odbranu prava LGBT populacije, usprotivila se nasilju i angažovala u pisanju čitljive kolumne u "Kuriru". Gostuje u najgledanijim emisijama srpskih TV stanica i zaista se trudi da poruka o nenasilju

Svašta je moguće u ovoj našoj zemlji....Zaista svašta.

Evo vesti od danas...

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj, izrečenu po tužbi novinara Dinka Gruhonjića jer, pazite ovo, "Davidović nije dobio svu dokumentaciju na ćiriličnome pismu"..

Prvostepena presuda po Gruhonjićevoj tužbi izrečena je 2007. godine, a njome je Davidović bio dužan platiti 500.000 dinara za povredu časti i ugleda tužitelja izrečene u knjizi "Nacionalni stroj". Okružni sud u Novom Sadu čekao je dve godine da donese ovaku

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu

U kakvoj državi živimo i kakva je njena socijalna odgovornost procenite iz ove dve, danas objavljene vesti:

 

Borba: Tajna odluka Vlade

Slobodu Miladina Kovačevića poreski obveznici u Srbiji platiće milion dolara tajnom odlukom Vlade Srbije, piše danas list "Borba".

Kovačevića američko pravosuđe tereti za nanošenje teških telesnih povreda američkom studentu Stajnhaueru, a uz pomoć ljudi iz konzulata Srbije napustio je teritoriju SAD i u junu 2008. se obreo u Srbiji.

Vlada je na sednici prošle nedelje odlučila da plati 900.000

Zabraniše Prajd...

Očekivao sam to i zato ni retka nisam napisao u ovom periodu priprema. Država je, bože me prosti,kapitulirala pred  nasilnicima i najcrnjim konzervativizmom, parohijalnom svešću i pameću.

Osmogodišnja vladavina Borisa Tadića morala je do ovoga stići. To silno stavljanje prepreka samom sebi, ta vrednosna dezorjentacija, to stupčenje u mestu, ta besmislena savezništva "sa čaršijom na sve četiri strane".

Mrak je, teški balkanski mrak, moja gospodo. A po mraku je prirodno da se spava. Laku noć...

Veliki problem srpskoga društva je skupa a neefikasna država. I u ovo vreme koje se sa svih strana i sa svih adresa označava kao kriza, ta činjenica ima dodatnu težinu.

Srbija ima 28.000 službenika zaposlenih u državnoj upravi. Broj koji uveliko prelazi stvarne potrebe i broj koji zvuči još "impresivnije" ako se ima u vidu da je za vreme eks Jugoslavije poslove države Srbije vezane za državnu upravu obavljalo 8.000 ljudi. Pored njih u Beogradu je bilo angažovano oko 12.000 činovnika bivše SFRJ, koji su kasnije opsluživali državu koju je Srbija činila sa Crnom Gorom.

Osamostaljivanjem

Šefica poslaničke grupe DS-a, Nada Kolundžija, uplela se kao "pile u kučine" braneći neobranjivu normu iz Zakona o elektronskim komunikacijama, onu da BIA po vlastitom nahođenju može kontrolisati sve komunikacije koje mi građani imamo tim putem. Slaba je uteha to što se obećava da oni neće slušatii ili čitati sadržaje tih komunikacije. Kako god, to ustav Srbije, ovaj isti sa sto mana, ne dozvoljava, a postoji i presuda evropskog suda za ljudska prava. Kolundžiju, njenu stranku i njene koalicione partnere to uopšte ne zanima. Oni misle da je to u redu i kriv je svako ko drugčije

Do jučer mi ništa nisu značila imena Stanislava Markelova i Anastasje Baburove. Verovatno ni vama. To dvoje mladih ljudi ubijeni su 19. januara ove godine u centru Moskve, u po bela dana, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje i u neposrednoj blizini hrama Hrista Spasa. Oboje su Rusi. Stanislav je imao 34 a Anastasja 25 godina.

On je bio advokat i borac za ljudska prava a ona novinarka lista Novaja Gazeta, istih onih novina za koje je radila Ana Politkovska, također ubijena prošle godine.

Ana Politkovska je nekim nitima bila vezana i za pokojnog Stanislava. Naime, ona