Kad god odmakne zima počnu špekulacije o "vrućom proleću", odnosno mogućnosti socijalnih nemira. No njih ne bude jer radnici nisu organizovani.  Tek sporadično, pojavi se nekakva grupa manja od hiljadu ljudi,zakrči na koji sat Nemanjinu ulicu, iskaže svoje nezadovoljstvo nekom nepravdom, preda vladinoj pisarnici zahteve i raziđe se kao da ništa nije bilo.

Priča o nekom organizovanijem otporu, sindikalnoj akciji ili generalnom štrajku, to prosto nije zamislivo.

Srbija ima oko dva miliona zaposlenih, a trećina njih je uključena u neki vid sindikalnog organizovanja.

Danas se "Peščanikom" bave dve kolumne u dve novine. U "Politici" Slobodan Antonić a u "Borbi" ja. Pa evo, zanimljivo mi je da to uporedimo. Ne toliko zbog "Peščanika" koliko zbog pogleda na srpsko društvo. Jedan događaj a potpuno različito viđenje.

Možda sve ovo što ću napisati nema realan osnov, ali nekako, sklopivši kockice iz dve - tri vesti, čini se kako je Rusima i 400 miliona za NIS krupan zalogaj.

Prva vest kaže da je Komisija za zaštitu konkurencije razmatrala zahtev za ocenu da li će ruska državna kompanija "Gasprom" imati monopolsku poziciju na tržištu i proglasila se nenadležnom uz obrazloženje da je NIS prodat mimo Zakona o privatizaciji. To se dogodilo u četvrtak. Time su se ispunili uslovi da od petka počne teći rok od 5 dana za uplatu dogovorene sume od 400 milion evra u državni trezor Srbije.

Ugovor

Jučer je napadnut "Peščanik"..Sajt su srušili hakeri a radio emisiju ometali neki drugi majstori. Kao u "srećna vremena" Vučićeva Zakona o informisanju.

Napadnuto je poslednje medijsko uporište zdravog kritičkoga razuma, poslednji kvaritelj sreće izazvane "opštim mirenjem političkih snaga u Srbiji". Ljubitelji "opšteg pomirenja" likuju. Kažu, neka je napadnut i treba, jer;

Šta taj "Peščanik" talasa kad se dobro zna da je "globalna kriza", da je NIS povoljno prodan, da će Srbija postati jedan veliki rezervoar ruskoga gasa koji će onda moći po svojoj volji deliti

Do jučer mi ništa nisu značila imena Stanislava Markelova i Anastasje Baburove. Verovatno ni vama. To dvoje mladih ljudi ubijeni su 19. januara ove godine u centru Moskve, u po bela dana, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje i u neposrednoj blizini hrama Hrista Spasa. Oboje su Rusi. Stanislav je imao 34 a Anastasja 25 godina.

On je bio advokat i borac za ljudska prava a ona novinarka lista Novaja Gazeta, istih onih novina za koje je radila Ana Politkovska, također ubijena prošle godine.

Ana Politkovska je nekim nitima bila vezana i za pokojnog Stanislava. Naime, ona

Evo, upravo prisustvujemo nekim kvazipolitičkim situacijama od kojih vlast i njeni ljudi zaduženi za spinovanje pokušavaju praviti političke događaje prve vrste. Tako je "jako važno" da li je šef skupštinskoga odbora za finansije Jorgovanka Tabaković ili Zoran Krasić, ili pak da li administrativni odbor vodi Toma Nikolić ili neko iz DS-a.

O situaciji da su, recimo, na operativnim mestima, evo baš u sektoru energetike, koji je veoma aktuelan, ostali sve DSS-ovi kadrovi, niko ni reči. To nije bitno. Bitno je videti Bajatovića da o energetici priča na način na koji bi to

Veliki problem srpskoga društva je skupa a neefikasna država. I u ovo vreme koje se sa svih strana i sa svih adresa označava kao kriza, ta činjenica ima dodatnu težinu.

Srbija ima 28.000 službenika zaposlenih u državnoj upravi. Broj koji uveliko prelazi stvarne potrebe i broj koji zvuči još "impresivnije" ako se ima u vidu da je za vreme eks Jugoslavije poslove države Srbije vezane za državnu upravu obavljalo 8.000 ljudi. Pored njih u Beogradu je bilo angažovano oko 12.000 činovnika bivše SFRJ, koji su kasnije opsluživali državu koju je Srbija činila sa Crnom Gorom.

Osamostaljivanjem

Drugi dan Božića svratim kod brata Nikole. Zvao me na ručak, da se vidimo kaže, pomirbožimo kako red nalaže, da probam cicvaru sa ličkom basom za kojom se «prsti ližu», sremskoga kulena što mu je Zoki doneo iz Kuzmina a od čije žestine suze vrcaju i kog jedino dunjevača može malo prigušiti. Ali doneo je i dunjevaču, pa da ne brinem. Još je nekih jakih «argumenata» imao moj brat, ali sve mi se činilo da on mene ne zove samo zbog reda, bratske pažnje i gozbe, nego i zato da ljudiknemo o «sitovaciji». Da se zera prepiremo. Tako se kod

Evo, drama sa gasom se ipak privodi kraju. Do nekog novoga nastavka.

A dramu nisu okončale Rusija i Ukrajina nego EU, Nemačka i Mađarska. EU će platiti ukrajinske dugove i poslati monitore na ključne tačke gasovoda, Nemaćka i Mađarska  će nam isporučivati potrebne količine gasa desetak dana dok se stvar opet ne stabilizuje. Valjda je za ovu zimu dovoljno gasnih igara.

Pomoć je dakle stigla otuda odakle jedino može stići. Sa zapada iako se plin vadi na istoku. Jesmo li išta naučili iz ove "ledene", božićne epizode. Možda, mada nisam uveren.

Predsednik

Evo, i pored smirujućih izjava koje je davao ovih nekoliko dana, direktor "Srbijagasa" danas je saopštio kako je Srbiji potpuno prekinut dotok gasa..To je onaj SPS-ov kadar koji se u političkoj karijeri "istakao" izjavom "jedan je već platio glavom"...i umesto da povodom te izjave dobije poziv javnog tužioca ili istražnoga sudije, on od DS-a biva nagrađen direktorskim mestom u najprofitabilnijoj javnoj firmi.

No kako je ovde zaborav "car na koga se uvek računa" i kako je izgleda sve očiglednije da se o nekim bitnim stvarima za našu državu odluke donose mnogo istočnije od