Protekle subote, Zvezda je nakon više od četiri meseca dobila jednu zvaničnu utakmicu. I kad sam čuo rezultat, bilo mi je drago. Zvezdaš sam, šta da radim. Više je to "infekcija" nego neki racionalan odnos.

No, to sitno veselje pomutio je "detalj" pri kraju izveštaja koji sam gledao na nekoj od televizija. A taj "detalj" je zapravo važniji od rezultata i vrlo rečito govori zašto se nekadašnji svetski i evropski prvak nalazi u klasi klubova poput Jagodine, Javora iz Ivanjice, Rada sa Banjice i Banatskoga Dvora.

Igrači "Zvezde" su na teren istrčali obučeni u bele

Sad je potpuno izvesno kako će se razvezati radikalski čvor. No važnije od toga je - zašto će se to dogoditi i zašto je Toma Nikolić odlučio da svom kumu Voji kaže - aufiderzen. Šta je zapravo izazvalo raspad i koji su se to bitni politčki činioci zgusnuli da gledamo ovo što gledamo ?

Odmah da kažem, Toma Nikolić nije ništa bolji danas nego li je bio jučer, mada ja volim da se SRS rasuo iz razloga koje sam u prethodnim postovima naznačio. Isto tako, Vojislav Šešelj je u pismu koje je napisao iz Haga, u jednoj stvari u pravu. U pravu je kad kaže da je za raspad bio

U poslednjem postu sam preneo mišljenje moga brata Nikole o "strujama" na koje će se rastočiti radikali.

Rekao mi je da će to biti "srbijanska struja" koju će vodi Tomislav Nikolić, "prečanska struja" koja će ostati pod komandom Vojislava Šešelja i tzv. "struja mladoradikala" koju će voditi Aleksandar Vučić. To mi se činilo logičnim mada nisam uveren da Vučić ima petlju za "neku svoju struju". Jeste da se za to pripremao već mesecima i da je zato odbio poslanički mandat. No, on nema političkoga talenta,pa je mogao vežbati i pripremati se do sudnjega dana, a da ništa

Pošto već tri meseca pišem o tome kako će se radikali raspadati, red je da se oglasim i danas, kad je to i "najnevernijem Tomi" ( oprosti Brajo ovo se na tebe ne odnosi), jasno.

Da napišem ovaj post, primorao me brat Nikola, koji me popodne nevoljno nazvao i kazao da će mi od sada sve verovati kad ozbiljno pišem o politici. Jedino kaže, da još nije dobacio dotle da mi veruje bilo što oko LDP-a.

Ali, dobro, evolucija je ono u šta verujem, nepokolebljivo. Sve se menja, sem kamenja, što bi rekli moji zemljaci. A šegačio se moj dobri i pošteni Nidžo sa mojom

Danima već gledam, slušam i svađam se sa "rusofilima" i "putinofilima", a glede Gruzije, Osetije i Abhazije. Ne znam kako kod vas, ali moja je okolina puna takvih. Hajde, znao sam ja i pre da su "rusofili" i "putinofili" gusto sejane biljke na našim poljima, ali da su tako gusto posejani, ipak nisam očekivao.

Evo, kako ja odmah prepoznam "putinofila". Jesi li spomenuo Gruziju, ili Rusiju, ili pak Osetiju ili Abhaziju, odmah im oči blesnu a lice postane nekako oštrijih crta. Svakome od njih, bez razlike, pa taman pre toga bili u nekom lošem spidu. I odmash ospu protiv NATO pakta

Nekako u ovo vreme, oko Preobraženja, pre trinaest godina, svratio sam do roditelja koji su svoje prve izbegličke dane provodili u malom sestrinom stanu na Lionu.

Bili su sami i zatekao sam ih u nekoj čudnoj tišini, zamišljene, tužne i bezvoljne. I kao da su im oči bile crvene onako kako znaju biti posle plača.

- Šta je – pitao sam, ljubeći majku - šta se dogodilo?

- Ubili su Bratskoga - odgovorio je otac, umesto nje....

- Kako znaš, jeli to sigurno...

- Čuo jutros na Đermu na pijaci, rekli mi neki

Portret Biljane Srbljanović

Biljana Srbljanović je svetsko ime moderne drame. Ova Beograđanka
rođena u Stokholmu, živi trenutno u tri evropska grada. U

Krajem jula, odnosno, nekoliko dana pre onoga propaloga mitinga desnice za odbranu Karadžića, a zapravo propaloga pokušaju radikala da pre letnjeg raspusta pokušaju koliko - toliko konsolidovati vlastite redove i oporaviti se od serije izbornih i postizbornih poraza, napisao sam da zajedno "pevaju labuđu pesmu" i da će već na nekim sledećim izborima njihove dve - tri a možda i više struja biti ljuti protivnici za raspodelu milion do milion ipo glasova na koje su ranije zajedno mogli računati.

Vidim, time se sada svi naširoko bave. Pre nekoliko dana "Press", danas

U političkom nedeljniku srpske zajednice u Hrvatskoj, zagrebačkim "Novostima" u broju od 1. avgusta, 2008. godine, objavljena su dva intervjua koje sam vodio sa dva čoveka na srpskoj strani priče.

Mislim da je zanimljivo to što su oni u tom razgovoru kazali....Pa evo...

Povodom 13 – te godišnjice velikoga egzodusa Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji « Oluja» razgovarali smo sa dvojicom važnih i upućenih aktera tih događanja. Jedan je bio visoki oficir SVK a drugi posljednji ministar inostranih poslova u vladi RSK formiranoj

Sutra je 4. avgust, dan koji je bitan u mom životu, ali i dan koji je ušao u lični život svih Srba iz Krajine, dan koji je ušao u istoriju kao veliki dan nesreće srpske zajednice u Hrvatskoj, i svakako dan o kome će se još razogovarati, kako na nivou država i naroda kojih se ovo tiče, međunarodnih institucija i suda u Hagu.

Napominjem da sam tekst napisao negde u februaru 1996. godine dok mi je sećanje na događanja bilo potpuno sveže,iako je sveže i dan danas i nadam se da će biti sveže dok sam živ, a da je objavljen u mojoj knjizi "Kavez- Krajina u dogovorenom ratu",