Ovih dana sam intezivno špartao Vojvodinom. Radim neki NVO posao i srećem različite ljude. A gde je ljudi tu je priče. Samo ako je znatiželje. I ako čeljade nije mrzovoljno. U Vojvodini je bezbroj mojih zemljaka. U svakome gradu. Dovoljno je da odem u neku vojvođansku varoš, svejedno koju, sednem u kafanu po obavljenome poslu, i nema šanse da neko ne dođe do mene, pozdravi se i upita, ponudi pićem ili pak poželi da koju razmenimo. Ne poznajem uvek ljude koji mi priđu, čak se znalo dogodi da se ne mogu setiti ko su i kad odu od mene a siti se ispričamo, ali najčešće postoji

Evo, prolaze dani...ide vreme...Čeka se povoljan trenutak da se objavi kad, kako i ko će sastaviti vladu. I što se Beograda, njegove gradske vlasti i vlasti u centralnim gradskim opštinama tiče, ja ne očekujem nikakve postizborne kombinacije dok ne bude sastvaljena, odnosno objavljena vlast na državnom nivou.

Tek sa periferije dolaze najave kako bi to moglo izgledati. Iz Grocke i Kaluđerice. Nešto u stilu adaptirane balade - "Potraži me u predgrađu".. uz dodatak koji ne piše ali koji se podrazumeva da se samo privremeno nije tu..

Sadržaj ove formule mogli su do

Nastavlja se maratonsko smaranje oko sastava vlade. Gotovo da ne treba više slušati vesti i gledati političke emisije jer je treša toliko da ga ja koji imam želudac za tu priču sve mučnije doživljavam, a verujem i vi.

Nećete verovati, ali je meni politički najznačjnija vest koju sam jutros pročitao, da su u opštini Grocka, čije je najveće naselje Kaluđerica,a koja je opet najveće neurbanizovano naselje u Srbiji, opštinsku vlast sastavile zajedno DS - DSS - SPS...Predsednik opštine je čovek iz DSS-a. 

Za ove koji nisu baš najbolje upućeni u gročanske lokalne

Burazer Savo ima problema sa desnom rukom. Od decenijskog rada po mehaničarskim radionama, radioničkim kanalima na otvorenom i zatvorenom, od pustinje Sahara do svoje radionice u Kninu na splitskoj obilaznici, popustila mu je i kičma i ruka. A mehaničar koji izgubi snagu u ruci nije više mehaničar.

Savo je ovih dana seo,presabrao se, i uz muku rešio da konačno batali taj težak posao. Iznajmio je firmu, prostor i opremu čoveku koji je već radio sa njim i od sada će živeti od te najamnine i invalidske penzije kad je ostvari.

Stigao je i saopštio Nikoli i meni, kako

Vidim, prilično je uzburkana, inače ustajala voda naše dnevne politike. Toliko da se u blog političku priču vraćaju i ekolozi koji su samo desetak dana ranije, ničim izazvani, najavili da se posvećuju samo tom korisnoim angažovanju, a da politiku u užem shvatanju toga pojma na određeno vreme škartiraju iz butige  ..o))

Gledam jutros Goranov, Jelenin i druge blogove, komentare i priloge, mantranje i spinovanje i ne mogu se oteti utisku da je Krunska dala signal za uzbunu. Inozemstvo i tuzemstvo na svakom mestu i u svako doba, vredno kontrolišu štetu izazvanu govorom BoTa,

Pregledajući neke forume i blogove, ali i u živim razgovorima sa ljudima, preovladava iznenađenje jučerašnjim govorom Borisa Tadića  na  GO DS-a.  Čak iznenađenje više nego zgražavanje, mada ima i zgražavanja.

Ja ne razumem zašto je to iznenadilo javnost, šta je tu bilo neočekivano, šta u prethodnih pet godina Tadićeve vodeće uloge u političkom životu Srbije govori suprotno od onoga što je on kazao jučer.

Po čemu se to politika DS-a i Tadića u polednjih pet godina bitno razlikovala od politike onih kojima ugađa na sve mile načine, osim što su mu u

Čobo je penzionisani ridžvej sa Bulevara, ne sa Brodveja, i potpuno osoben lik. Neženja, neupadljivog izgleda, pre vremena penzionisan zbog verovatnih problema vezanih za alkohol, mada već nekoliko godina ne okuša tu supstancu. Ono što ga možda po malo obeležava je pojava da uvek, u svako doba godine nosi prsluk sa «milion» džepova i džepića, ne uvek isti i ne uvek iste boje. Čobo voli prsluke i ne bih se smeo kladiti da sam ga ikada video bez tog odevnog predmeta i nekoliko hemijskih olovaka zatisnutih u različite petlje na istom.

O Čobi njegovi poznanici govore

U subotu, 31. maja, 2008. godine, održan je protest kod spomenika "Zašto" u organizaciji porodica tragično stradalih radnika RTS, a povodom pokušaja nedopustive manipulacije i trgovine tom tragedijom prilikom pregovora o formiranju nove vlade Srbije.Na protestu je, u ime porodica tragično nastradalih, govorila gospođa Žanka Stojanović i donosim u celini njen govor izrečen tom prilikom..

 

Dragi građani i prijatelji,

Obraćam Vam se, u ime porodica žrtava sa RTS-a, nakon još jednog kruga izrugivanja uspomeni naših najmilijih i iskazane bahatosti ubica,

Pomalo zamoren politikom zamolio sam AleksDunju da malo oplemeni moj blog nekim lepim tekstom.

Ona je bila ljubazna, pripremila post, opremila ga na adekvatan način i ja sam ga večeras okačio. Međutim video sam da su izostale fotografije, pa sam naknadno pokušao da ih ubacim...I dogodilo se što nisam želeo. Nestalo je tri četvrtine dragocenoga teksta.

Kako je tada na blogu bilo već više od 15 komentara, a videlo ga je preko trideset registrovanih blogera, došao sam u nezgodan položaj, ali jedino rešenje je da ga objavim ponovo. Izvinjavam se svima onima čiji je

Naslov sam "pozajmio" od Milorada Pavića, a priča o ogledalima od uglačane soli vezana je za hazarsku princezu ( zaboravih joj ime). Najkraće i prilagođeno potrebi ovoga teksta, ta priča kaže da je posluga svako jutro nakon što bi se princeza probudila unosila u njenu spavaću sobu dva ogledala od uglačane soli. Jedno ogledalo je prikazivalo sadašnjost