Jučer sam na Dnevniku RTS, tamo negde pred kraj, čuo nemušto saopštenje generalnog direktora javnoga servisa koje je čitao namršteni voditelj.... a kome je, čini mi se, bilo neugodno to čitati. No, moralo se izgleda.

Saopštenje je došlo niotkuda. Nije mu prethodila vest o događaju koji je "inspirisao" saopštenje, a iz njega je trebalo da se razume kako je "neki član izbornog štaba LDP -a sa Voždovca" fizički napao direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, te da je on, jeli, u najboljoj tradiciji nesalomive junačine odbio te napade, kaznio napadača i nakon toga odlučio

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu

Ne mogu odoleti a da ne postavim, za mene izvanredan tekst Boška Jakšića objevljen u današnjoj "Politici", tekst koji govori o našem, balkanskom sindromu nekritičkoga življenja prošlosti i problemima koji se vezano za to javljaju. S obzirom da već godinama imamo razne pokušaje relativizacije antifašističke borbe, izjednačavanje fašista i antifašista kroz izjednačavanje fašizna i komunizma, tezu da je antifašizam uglavnom komunizam i slične stvari,a sve sa ciljem da se ipak rehabilituje ili bar umanji fašistički zločin, ovaj tekst doživljavam kao poticaj potisnutom dijalogu

Uvaženi kolega bloger, Jakša Šćekić sugerisao mi je da u odnosu na prethodni post "obrnem pilu naopako"i postavim pitanje kako bi personalno izgledala radikalsko - narodnjačka vlada..

Recimo, ovako, ko bi bio - 1. premijer, 2. ministar policije, 3. ministar pravde, 4. ministar finasija, 5. ministar odbrane, 6. ministar za Kosovo, 7. ministar za kapitalne investicije ( to bi ministarstvo sigurno postojalo i vodio bi ga Velja) 8. minstarstvo za energetiku, 9. ministarstvo prosvete, 10. ministarstvo zdravlja, 11. ministarstvo za trgovinu,12. ministarstvo za privatizaciju, ekonomske

Kao i na parlamentarnim izborima 2007. godine, DS nikako da izađe sa kandidatom za premijera.

Dobro, te 2007. izašli su zadnjih pet dana kampanja i ponudili Đelića, kad je postalo opasno da i ona biračka nevideća većina ne provali da je DS-ov kandidat Koštunica. Tako su dobili više desetina hiljada glasova, neki kažu i čitavih sto hiljada. Na tu varku sa Đelićem.

Na ovim izborima ponavlja se ista praksa. Najavljuje se da će kandidat biti poznat u zadnjoj nedelji kampanje. Sada to verovatno neće biti Đelić. Govori se, gle čuda, o nestranačkoj ličnost..Najveća,

Parrhesia je govorna figura antičke retorike, a govornik je koristi kad otvoreno govori o neugodnim istinama bilo da se one tiču pojedinca ili društva.

Parrhesia je dakle, bitan uslov i bitno obeležje demokratije. Ona je srž građanske hrabrosti i građanskoga angažovanja.

Označava tačnu podudarnost uverenja i istine i možemo je posmatrati  kao bitan  test moralnosti.

Parrhesia se može posmatrati i kao ideal, nešto što bi trebalo odlikovati najbolje, najpametnije, najmoralnije i najmudrije. Što više parrhesie to zdravije društvo.Parrhesia

Da dam ovakav naslov tekstu, asociralo me mnogo šta....a najviše jedan duhovit Adamovov komentar na Jeleninom blogu. Sitan vez je umeće vezilje, a traži mnogo napora, dobar vid i veštu ruku. Onakav, otplike, kao što je bio na onoj zaves, negde u Rumuniji, odakle je Boris Tadić molio palioce i rušitelje u Beogradu da budu fini..o))

No, ta sintagma se koristi i u ironičnom smislu, ali ja je u konkretnom slučaju koristim da opišem pokušaj, uspešan ili neuspešan, da zavedete određenu osobu, više njih, neku društvenu grupu ili pak biračko telo kombinacijom određenih sitnih

Na današnjoj sednici vlade Srbije, doneta je odluka da se raskine ugovor sa austrijskom firmom ATEK o privatizaciji RTB Bor. Istovremeno je odlučeno da se na pregovore pozove drugoplasirani na tenderu SMR, ruska firma u vlasništvu Olega Deripaske.

Ovo je rezultat drugog tendera. Na prvom je pobedila rumunska firma Kuprom, ali se ispostavilo da se radi o neozbiljnom kupcu koji nije u stanju da ispoštuje preuzete obaveze. Alfa i omega ove privatizacije, bar u javnosti, bio je u oba slučaja, dakako, Mlađan Dinkić.

Objašnjavajući danas zašto je otkazano ATEK-u, Dinkić