Na skveru ispred Studentskoga grada na Novom Beogradu postoji i danas restoran, staklenac, u koji nisam ulazio više od trideset godina. Nisam bio kroz to vreme ni u "Džakarti" preko puta, koja također još postoji i koja je imala odličan roštilj, ali gde su studenti odlazili nešto ređe, zavisno od toga koliko imaju para i koji je datum u mesecu.

Zašto pominjem staklenac?

Svojevremeno je tamo bio ekspres restoran, samoposluživanje. Uđete na liniju, uzmete poslužavnik i pribor za jelo, hleb, salatu, pivo ako za pivo imate para i jedno od  tri, četiri, gotova jela,

Gledao sam jednom neku Ršumovu emisiju za decu gde je on objašnjavao šta znači reč "kobajagi". Nisam siguran, ali mi se čini da ima i pesmicu na tu temu. Bio je veoma efektan, razumljiv i jasan, tako da je skoro svako dete koje je gledalo tu emisiju moglo da shvati da je "kobajagi" zapravo pretvaranje, dogovoreno ili nedogovoreno glumljenje i odigravanje onoga što nije, da bi se prikrilo ono što jeste. Kobajagi u sebi nosi elemente zavaravanja, ali i elemnte igre. Zavisi sa koje pozicije to gledaš i šta su mu stvarne namere i stvarne posledice.

To je to Ršumovo "kobajagi"

Uznemirujuće su i zlosutne vesti sa severa Kosova. Najpre, dizanje u vazduh carinskih prelaza, potom "osvajanje" pruge što za rezultat ima obustavu železničkog saobraćaja, a sada već prva žrtva, ukrajinski vojnik, te na stotine povređenih, ranjenih, zapljena vozila, suzavac, šok bombe, Molotovljevi kokteli, pucnjava i miris barut. Mitrovica se pretvara u Bejrut, a Srbi ponovo u direktnom sukobu sa NATO paktom. Ministar za Kosovo Samardžić, tobož smirujući, preti najjačoj sili sveta. Predsednik države apeluje na uzdržanost, kao da se sve to odigrava u Istočnom Timoru. NATO upozorava

Nerado komentarišem sudske presude. Više je razloga za to, od načelnog stava do nedovoljne kompetencije.

No, naišao sam na saopštenje pet NVO koje su svojim dosadašnjim radom, pokazanom stručnošću, hrabrošću i društvenom odgovornošću zaslužile i poverenje i poštovanje, a koje pod lupu stavljaju presudu donetu u predmetu po tužbi bačkog vladike Irineja protiv Zorana Petakova i odlučio da ga postujem. Dodatni razlog da to uradim jeste činjenica da smo na ovom blogu pre nekoliko meseci raspravljali o tome zašto je Petakov tužen i optužen

Usput, g. Petakov

Nakon što je obznanjeno da je Vlada pala, vrlo glasno i nekako po automatizmu, kao podrazumevajuća stvar, pominje se "proevropski blok" kao politička uzdanica i garancija izborne pobede i normalizacije stanja u do sada prilično "šizofrenoj" srpskoj političkoj stvarnosti.

Pri tome se kaže da bi "proevropski blok" trebali činiti DS, G17, LDP,LSV i stranke manjina. Uglavnom oni koji su na predsedničkim izborima u broju od blizu 2,5 miliona glasali protiv izolacionizma i politike devedesetih godina, više nego za kandidata čije su ime zaokružili. Neki čak spominju da bi tu trebalo

Od 12. marta, 2003. godine, Srbiju permanentno potresa kriza. Ona je najvidljivija danas, 5 godina posle, kad su stvari potpuno ogoljene. O uzrocima krize mnogo je do sada kazano. O najznačajnijim akterima također. Danas se najveći broj građana sekira na temu "hoće li opstati vlada", hoće li u parlamentu proći još jedna radikalska rezolucija iako su takve rezolucije jednoglasno donosili bar jednom mesečno, poslanici iz stranaka "trijumvirata", ne računajući onu kubansku koja je bila više zbog održavanja forme. Sekiracija se dopunjuje i brigom hoće li biti smenjen Dulić i hoće

Jutros mi se javio moj prijatelj Goran Despotović, član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije.

Poslao mi je najnovije saopštenje i razmišljanje antifašista na temu Kosova koje ću postovati na mom blogu jer zaslužuje pažnju britkošću razmišljanja i preciznošću pojmova sa kojima se, desetinama godina u javnosti i od strane nacionalističkog dela političke elite, manipuliše na najtragičniji način.

Inače, Savez antifašista je aktivan. Jučer su bili u Zrenjaninu i osnovali podružnicu, a spremaju se i za Sombor, da na licu mesta kažu šta misle o fašističkim

Zoran Živković, nekada zamenik predsednika DS-a i zadnji srpski demokratski premijer, koji je uporište u DS-u izgubio pre izbora iz decembra, 2003. godine, te na stranačkim izborima iz februara 2004. godine bio ubedljivo poražen od Borisa Tadića, danas je dao intervju Blicu. Hronologija toga Živkovićevog stranačkoga poraza je zanimljiva ali trenutno nije tema.

Taj intervju mi se na neki način čini indikativnim, jer, bez obzira što je Živković često kritikovao politiku Tadića, kohabitacije, šurovanja sa Koštunicom i slično, u principu je ostajao lojalan stranci, bar

Seća li se još neko što je bilo 3. februara, dana, kad je držan drugi izborni krug a ja "bio na pecanju". Za nesećajuću većinu da pomenem, kako su od straha da će Srbija odustati od EU ako dođe do Nikolićevoga izbora, toga lepoga sunčanoga dana, na biralište izašla skoro 2,5 milona proevropski raspoloženih birača i porazilo Nikolićevu otvorenu ambiciju da Srbiju odmah proglasi "ruskom gubernijom".

Među tih gotovo 2,5 miliona ljudi, bilo je sigurno dosta onih koji su poverovali da će Tadić umeti da kapitalizuje taj rezultat i vođen jedinom mogućom političkom logikom,

Dugo već imamo drastične situacije "ispadanja" iz razuma, ali ovo što se događa zadnjih desetak dana, čini mi se nikada nije bilo. Teško da bi i najpedantniji, najvredniji i najposvećeniji hroničar uspeo da pobeleži sve ludosti ljudi koji su najodgovrniji za ovu državu, i koji po definiciji ne smeju postupati nerazumno.

Naš javni život je potpuno "obezrazumljen". Od činjenja, preko onoga što se priča, pa do onoga što se ne čini a moralo bi.

Najpre, nedelja 17. februara uveče, kad je Kosovo proglasilo nezavisnost i pokazna vežba specijalnih grupa ultra desničara