Pročitao sam, a delom i video ono što je na GO DS-a govorio Predsednik Srbije i Predsednik DS-a, Boris Tadić.

Da rešimo jedan prethodni problem, pre nego se dodirnemo predsednika i onoga što nam je najavio kako će izgledati njegova apsolutna vlast u narednih nekoliko meseci. Boris Tadić je u savremenoj, uporednoj praksi demokratskih političkih sistema izuzetak po tome, što je u isto vreme - šef države i predsednik jedne partije. To se na žalost ne kosi sa srpskim ustavom, ali se kosi sa dobrom demokratskom praksom.Podsetimo se, da je ustav sa kojim se to ne kosi on donosio, dakle nije to nasleđe devdesetih. Doneo ga je "kao za sebe".

Baš se nešto loše osećam. Zbog loše stvarnosti koju živim u svim dimenzijama. I naročito zbog ovog zatvaranja svake moguće perspektive, kao i hipokrizije koja to prati.

Nešto malo moje simpatije pobrao je Boža Đelić ostavkom koju je podneo. Obećao je to kao ishod davno i više puta,u slučaju neuspeha, verujući da će Srbija dobiti kadidaturu za EU. Verovao je da će politika tapkanja u mestu, proizvodnje političkih trikova i raznih nastojanja da se zapadnim partnerima "proda magla", iz nekog višeg razloga uroditi plodom. Verovao, valjda sa razlogom, da će više odgovornosti za perspektivu Srbije imati šefovi država i vlada EU, od njegova predsednika stranke i predsednika naše države.

O tome da će Srbi na Kosovu sami uklanjati barikade, napisao sam na ovome blogu dva teksta, jedan 23. 9. i drugi 27. 9. 2011. godine.

Evo, to se danas i događa, no videćemo hoće li biti još zatezanja. I koliko god zakasnela odluka o uklanjanju, bolje je tako, nego da se to dogodilo u nekim drastičnijijim uslovima.

No, postavlja se pitanje odgovornosti za katastrofalnu politiku naše vlasti i njene rezultate. A rezultati su očajni. Srbija na krajnjem repu zbivanja i sa vlašću koja očajnički pokušava danas dohvatiti kandidaturu za EU, a znala je jako dobro da će uz pomoć prepreka koje je sebi postavila stići u slepu ulicu.

Sveti Stefan Dečansaki..slava mu i milost, kako su govorili i govore svi moji. Krsna je slava Kovačevića iz Ervenika, kod Knina. Slava moje familije.Nije zapovjedni svetac i u kalendaru nije označen crvenim no crnim slovima. Sveti Stefan je otac cara Dušana i veliki mučenik. On je svetac, a car to nije nikada postao. Mučenik je sveti kralj Stefan i slavimo njega, a ne njegova moćnoga sina koji ga je zbog vlasti, učinio žrtvom.Vrijeme je pokazalo kako je dugoročno, istorijski, bolje i dragocjenije bilo biti Stefan nego Dušan. Iako narodi u svome kolektivnome pamćenju i njihovi istoričari posebno,najčešće i najrađe, više vole moćne od onih koji su žrtve moćnih, mojoj familiji i značajnom dijelu srpskoga naroda, Sveti je Stevan Dečanski ( kad o njemu govorimo kao kralju kažemo "Stefan", ali kad govorimo o svecu kažemo "Stevan") najznačajniji svetac, od svih koji postoje.

Gledam TV izveštaje sa skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju. Strašno.

Jedini mogući zaključak nakon te rasprave je - slom populističke politike koju je vodio Boris Tadić od 12. februara 2004. godine, otkada je predsednik DS-a, pa do danas.

Krčag ide na vodu dok se ne razbije, kaže poslovica, a noseći taj krčag, Tadić je uspeo da po dva puta dobije predsedničke i parlamentarne izbore.

Osnovi strateški pravac njegove politike bi se najkraće mogao obeležiti kao "pravac ni tamo ni ovamo".

Ne verujem da postoji veći rusofil pod "kapom nebeskom" od moga ujaka Dušana (bog mu dao dobro zdravlje) ili da ga je bilo takvoga od moga pokojnoga oca. I gde god je bilo moguće, oni su to svoje rusofilstvo pokazivali. Pri tome je apsolutno nebitna stvar što nikada nisu bili u Rusiji niti u svome životu upoznali nekoga Rusa.

Navijali su za ruske reprezentacije u raznim sportovima i kad igraju protiv nas, veličali do neba ruske svemirske programe i strastveno objašnjavali kako je gola propaganda da su na Mesec stigli Amerikanci. Zar oni da stignu pre Rusa. Bili su oduševljeni

Čitam i u teškoj sam nedoumici, prosto nisam pametan...

Evo, pročitajte i vi, pa mi pomognite u dilemi da li je pitanje iz naslova osnovano?Tekst glasi ovako:

Tadić: Deklaracija može, a ne mora Izvor: Beta

Beograd -- Predsednik Boris Tadićkaže da nova deklaracija o KiM ne mora da bude doneta jer vlada ima okvir za vođenje kosovske politike dat prethodnim deklaracijama.

Kroz srpski politički folklor, nekako smo naučili, da se iz zamki koje naša politička elita razapne sama sebi, izlazi tako da se piše Putinu ili nekom drugom ruskom "caru".

Na stranu, što je sve to politički infantilno,što je teško i za objašnjenja i za analize, ali naučili smo tu formulu.

Eto, kad je 1999. godine, Milošević video da se NATO ne šali i odlučio da kapitulira, za moderatora oko načina kapitulacije odabrao je nekadašnjeg ruskog premijera Viktora Černomidina. Nekako činilo mu se, da će Srbi uz Černomidinovo posredovanje  lakše prihvatiti kapitulaciju.

Potom

Verujem da veliki broj ljudi ne prepoznaje u čemu je tačno problem vezan za proteste građana Banje Koviljače, a glede azilanata koji su tamo prisutni u sve većem broju, pa da probam dati doprinos boljem razumevanju onoga što se trenutno događa.

Da kažem najpre kako nešto znam o ovom problemu pošto je moja organizacija bila uključena u zagovaranje donošenja zakona o azilu između 2003 - 2008. godine, te da sam učestovao na više skupova i stručnih rasprava kako bi ova materija bila što bolje uređena.

U našem neposrednom susedstvu odvija se vrlo zanimljivo suđenje, Na optuženičkoj klupi sedi Ivo Sanader, do pre dve godine nesporni politički lider u Hrvatskoj, čovek koji je tamo dobivao izbore dva puta za redom, zahvaljujući isključivo personalizovanoj kampanji.

Sanader ima tri suđenja za različite vrste korupcije, a ekonomski analitičari u Hrvatskoj njegovoj koruptivnoj hobotnici pripisuju milijarde kuna štete nanesene državnom budžetu i javnim fondovima.

Kad se detaljnije pogleda ono za šta se Sanader tereti, čovek ne može a da ne pomisli na gotovo identičnu