Ne, NEĆU o Blogovom novom ruhu - a i kako bih, kad me Blog NEĆE. :)

Ovo je peti dan kako, sve koristeći istu verziju Firefoxa kao i verzirani Vučko, teško otvaram sajt B92 (otvaram, al' spoooro), a kad uspem i na Blog da se ulogujem, opstanem na njemu ravno minut-dva. I onda mi pukne narečeni Firefox 3.5.7.

I puca, i puca, puca, puca... Pročitala brat bratu tridesetak komentara kod Mitrovića. Za mesec dana možda uspem i ostalo da pročitam.

Ali, „ima nešto u tom što me nećeš, ostavljaš mi vremena za druge..." - živa istina. :) U savršenom miru sam sinoć pročitala apel NSPM-a. Koliko sam uspela da vidim, na Blog je prenesen samo apel e-Novina, pa u nastupu pravednosti reših da oprobam trpeljivost konekcije i dam vam na uvid i komentarisanje i ovaj drugi. Treba uvek saslušati obe strane, kažu iskusni ljudi. Čak i kad vam se od već viđenog zamuti u glavi, dodajem ja.

Ne znam više šta me je to juče ujutro podsetilo na Sesame Street. Otišla sam na YouTube, pronašla neke pesme sa ploče The Muppet Alphabet Album (1971), okačila ih na FB i od tog trenutka u svakoj petominutnoj pauzi ja otvaram te fajlove, smejem se i pevam na sav glas. Drugarica koja je ranih sedamdesetih uz mene napamet naučila ovu ploču - from A to Z - od juče, kaže, radi isto što i ja. Peva li peva, a ćerke je gledaju kao da je, ahm, podetinjila. :)

Uživajte. I sećajte se, slobodno! :)

Ovaj video je za moj ukus suviše bombastičan, ali odabrala sam ga jer mi se čini da u nekoliko minuta najbolje sažima celu priču o pušenju.

Metoda za odvikavanje od cigareta ima raznih, a ovo je, uverena sam, najbolji put za sve one prepametne pušače, pušače-sveznalice koji samo jednu prepreku odbijaju da savladaju: sopstveni strah od promene.

„Kako ja dolazim do saznanja o tome šta se dešavalo ovde u prethodnih 20 godina, koji su mi izvori na raspolaganju? Tu su udžbenici i knjige koje sastavljaju isti oni ljudi koji su učestvovali u formiranju Miloševićeve nacionalističke politike ili je podržavali. Tu su novine i televizije, koje opet uređuju i za koje pišu i govore oni isti ljudi koji su to radili devedesetih godina. Naravno, tu su i predstavnici vlasti, ovi koje smo birali, koji koriste iste floskule koje su se koristile pre 10 ili 15 godina u parlamentu. Znači, ja imam tih sat i po Peščanika petkom, imam sajt, imam još nekoliko tako virtuelnih, maltene nepostojećih mesta na kojima govori sve manja grupa ljudi i koji su, kako čujem, više sami sebi dosadili. Ali, važno je da ti ljudi znaju da meni nisu dosadili i da ja mnogo toga prvi put čujem. To što oni godinama među sobom pričaju, to je u redu i ja mogu da verujem da je taj razgovor prezasićen, ali meni nije dosadno. Mislim, taj krhki front ljudi je poražen i, ono što je najtragičnije, oni to otvoreno priznaju. Pa, čekaj, ako ste vi pobeđeni onda sam i ja gubitnik, onda smo svi gubitnici! Mislim, to osećanje umora i apatije, osećanje nekog beznađa, stiže samo sa strane te takozvane druge Srbije. Ne od strane nacionalista i onih koji se prave da to nisu.

Pa, znači, da upišem da te pobedio onaj isti veseli čika Dobrica koji u Kolarcu pre neki dan, eno, seiri i promoviše svoje knjige, širi svoju ideju?

Počela je, dakle, predizborna kampanja, te su predsednički kandidati krenuli u - kako se to danas lepo kaže - držanje konvencija. Prvi su se juče oglasili predsednik Tadić u Novom Sadu i kandidat Radikalne Stranke Tomislav Nikolić u Boru. Ovog drugog ostavljam po strani, za njega ionako nećemo glasati, zar ne? Nego me zanima šta nam je to poručio Tadić, čime je to

Pre par meseci zove me žena iz mog zdravstvenog osiguranja.

- Dobar dan, ja sam XY iz ŠKLJ-Osiguranja. Da li razgovaram sa gospođom Gall?
- Da.
- Jelenom Gall?
- Da.
- Veoma mi je drago, gospođo Gall. Sigurno ste čuli da zdravstvena osiguranja u Švajcarskoj poskupljuju. (pauza, puštam je da odradi obavezni deo) Da li ste čuli?
- Da, naravno da sam čula.
- To je strašno, zar ne? (pauza) Halo?
- Da, to je strašno.

Ovo je dodatak Dragovom blogu.

Reakcija Biljane Kovačević-Vučo, predsednice YUCOM-a:

"U ime ljudskih prava i vladavine prava YUCOM objavljuje da neće postupiti po nalogu Vrhovnog suda i da će mu zbog toga račun biti blokiran. Povinovanje ovakvoj odluci bi bilo protivno svim principima za koje se YUCOM kao organizacija branitelja ljudskih prava zalaže, jer bi plaćanje Aleksandru Tijaniću predstavljalo reket pod pokroviteljstvom najviše sudske instance, u čemu YUCOM odbija da učestvuje. Plaćanje bi predstavljalo nadoknadu za javno iznetu kritiku bez saglasnosti kritikovanog. Na to se ne može pristati."

Na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava:

Vrhovni sud Srbije zabranio knjigu 'Slučaj službenika Aleksandra Tijanića'

Beograd, 15. septembar 2009. godine

Piše: krkar 

Ja odavno obećah i evo tek sad u minut do 12 uspevam da kako-tako, na brzinu, održim obećanje i  napišem poslednji deo. Izvinjavam se što ću ovo malo zbrzati ali, nažalost, ušao sam u kuću u pola 2 a ustajem u 7 i ne mogu bolje. Zato mi je najvažnije da na vreme postavim svoju prognozu, a za sve ostalo o čemu sam namerio da pišem neće biti dockan ni pošto se izabere novi patrijarh.

Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), "Sokrat kibernetike":

Bio sam u gostima kod neke porodice, u Bostonu, ako se ne varam, čekali smo i čekali da se dečak vrati iz škole. Stigao je sa satom zakašnjenja, očiju punih suza, još jecajući. Pitali smo ga: „Šta se dogodilo, zašto plačeš?" „Morao sam da stojim u ćošku jedan sat!" „Ali, zašto?!" „Zato što je učiteljica rekla da sam bio bezobrazan." Roditelji su pitali: „Pa, šta si uradio?" „Učiteljica je pitala koliko je 2 puta 3 i ja sam se javio i rekao da je to 3 puta 2, i onda su se sva deca smejala, i učiteljica je bila jako ljuta i povukla me je za uho i rekla da sam bezobrazni obešenjak i da moram da idem u ćošak jedan sat, i da 2 puta 3 nije 3 puta 2, nego 6."
Onda sam mu rekao: „Ali, ti si bio potpuno u pravu! 3 puta 2 jeste 2 puta 3. Možeš li ti to da dokažeš?" „Naravno!", rekao je on, uzeo olovku, nacrtao tri tačke, ispod njih još tri tačke i rekao: „To je 2 puta 3. A kada okreneš papir, onda je 3 puta 2."
To mi kaže šestogodišnje dete, a učiteljica ne razume da je tu već shvaćen komutativni zakon multiplikacije - koji ona, draga učiteljica, još nije shvatila!

Jedna opaka studentkinja napisala je danas da je glavni grad Srbije - Beogrand.

Ispraviti ili ne? Gorak je hleb lektorski...