1999.

 Sedimo u redakciji, pijemo kafu, kao i obichno, zamor , telefoni, ualze izlaze saradnici- i niko ne veruje da ce se dogoditi.

A onda nas pushtaju ranije kuci, kao za svaki sluchaj. Padaju neke shale gorkog prizvuka, al odlazimo svi zurno.

 Uveche izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pushim. Ugledam neku neobichnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakachenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukucane da potvrde. Svi

Blog protesta zbog programa prisilne evikacije Roma

Lorka 

KRIK

Elipsa krika
ide od gore
do gore.

Tamo je maslina
bit ce crna duga
iznad plave noci.

Jao!

Kao gudalo viole
krik je uznemirio
duge strune vjetra.

Jao!

(Ljudi iz zemunica
pomaljuju svoje svjetiljke)

Jao!

Lorka

DRVETA

Drveta!
Jeste li zvezde

Sevdah party!

   Sedeo je tako, u nekom vremenu, na verandi svoje kuce, iznad varoshi koja je polako gasila zamor, obavijen grimznim nebom, Hajrudin bazardzija i pushio chibuk. Mirno, bez suvushnih pokreta, na vezenom jastuku, s jednom rukom na prekrshtenim nogama, chekao je, kao i svake vecheri, srebrno lice Meseca, da mu poshalje misli.

Polako se utapao u tamu krajolika, kroz koji je titrao sladunjevi miris behara i golicao mu nozdrve, navikle

Evo, vec se nanizalo neko vreme, od kada traje ova virtuelna razmena, koja je priznacete omogucila, lagodno druzenje i reciklazu na najrazlichitije teme ever, a bez potrebe da se neko vidjenje zakazuje, sprema, negde odlazi, sve izmedju obaveza i ostalih aktivnosti, koje svako od nas upraznjava. Ne mora ni frizura, ni retushiranje, ni da se pegla, glancaju cipele, nokti mogu i sa oljushtenim lakom na prsticima dok se tipka, zarasle brade, uz sendviche & kafu,...bash opushteno.

I kao u realnom zivotu, desila se tu neka prepoznavanja, odobravanja, suprotstavljanja, formirale se strane,

Ne znam kako vi, al meni neshto muka danas.

Vidim, svi mediji objavili godishnjicu smrti kreatora stradanja, na ovim prostorima.

Ne shto su objavili, nego nekako krotko, pomirljivo, skoro nezno.

Josh ce suza da mi krene.

U ostalom, izabrani predsednik, je u nashe ime, vec oprostio.

Pa evo i nash vodja je stradao, a i "njihov", zajednichka zla kob, neka nas spoji.

Tu su sada i ministri, koji mogu da se osvrnu ponosno, na minuli rad svog "heroja".

I nikom nishta.

Kao da nicheg nije ni bilo.

Josh majchica da se vrati.

I

Probala sam da nadjem transkript na srpskom-al bezuspeshno-ako neko zna bolje, molim da ga postavi.(poshto je bilo kritika, kada sam postavljala prvi deo, da bash super, al ne razumeju svi.)

Nisam je pitala da li hoce da zurkaishemo, malo pre sam saznala za datum, pa mi se uchinilo da je zurka iznenadjenja odlichan izbor.

Ja je ne poznajem drugachije nego sa bloga, po komentarima kod kojih uvek zastanem i najcheshce se slozim. Nekada i ne, ali ne menja na stvari.

Nikad pretenciozna a uvek jasna i otvorena, meni prosto znachi da je tu. Zrachi tom svojom energijom kroz slozena slova. I doziranim  humorom. Skroz je razumem i uvek joj se obradujem.

A ona, nenametljivo, skoro da na prsticima ulazi. A onda je svi primete.

 Verujem da ste  spremni da

Sudije Haškog tribunala potvrdile su novu optužnicu protiv Radovana Karadžića koju je sačinio glavni tužilac Serge Brammertz. Prema toj optužnici Karadžić se tereti za genocid počinjen u više bh. općina, ali i da je učestvovao u sveobuhvatnom međunarodnom zločinačkom planu zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Jovicom Stanišićem i Frenkijem Simatovićem. Ukoliko Karadžić bude osuđen za ono što mu se optužnicom stavlja na teret, ta presuda bi bila osnov za pokretanje revizije pred Međunarodnim sudom pravde jer bi se

Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

Bio bi to savim obichan tranzicioni dan, pritisnut svetskom krizom, u kome je aktuelna konspirativna humana akcija doniranja milioncheta dobrom dechku mk, nesretniku kome je iz nepoznatih razloga na ruku-koja je nekim sluchajem bila stisnuta u pesnicu, naleteo krvolochni student u nekom baru u USA, pa se opet pukim sluchajem nashao kum, koji nije dugme u nashem konzulatu na neprijateljskoj teritoriji,....ali nije mu se dalo.

Danu mislim.

Jer