(Malo smo se prepirali oko toga ko vishe zna o Arsenu, pa je moj oponent seo i skocako prichu, te vam, na osobito zadovoljstvo, iako mi je ukrao temu, predstavljam KRALJA MAJMUNA.)

Davnih šezdesetih godina moja starija sestra počela je da mi pominje pevača čiji se neobičan glas čuo sa našeg radio aparata marke KOSMAJ. Arsen Dedić - mladi pevač koji je pevušio ili skoro pričao. Glas koji je moj otac posprdno nazivao „onaj što kobojagi peva". Zavoleo sam taj glas, te note i stihove. U početku samo zbog poverenja u sestrin ukus, a vrlo brzo i zbog sopstvenog uverenja.

   Moju prvu bebu sam nosila u stomaku  josh dok sam bila student. Dodushe, vec sam jednom diplomirala, pa me je u tom smislu cela familija maltretirala, kako ne moram sad u tom dramatichnom perijodu da dokazujem svoju naklonost uchenju, ambiciju, da izvodim besne gliste i takonekiceopaket "podrshke".

Nisam se ja loshe drzala, vishe shto nisam imala previshe pojma o stanju u kojem sam, a i pored

Ringe,

Raja,

Paja,

Jaja,

Muc,

Chuch!

(ps-moze i okolosalata)

napomena-posle ovih igara, obichno sledi shetalo/metalo.

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo

Sa popularnom muzikom sam se susrela josh u pelenama.

Tada se vrteo vinil ispod igle, koja je krckala, pre nego pronadje s pochetka ploche, ulaz u narezani zljeb,a ja treptala u kolicima.

U nekim sluchejvima, se to krckanje chulo i na nepredvidjenim mestima, jer je od uoptrebe doalazilo i do sluchajnih oshtecenja preko nasnimljenih linija, narochito posle nekih proslava- secam se scene pranja plocha od kolacha- ali na to niko nije obracao paznju, jer posle nekog vremena, svi su vec navikli gde i kako ce se pojaviti dodatni  zvuk.

Ploche su bile zakon i pored gramofona

http://www.metronews.ca:80/toronto/Live/article/40648

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Tu sad postoji faktor raspolozenja mog malog sina, koga prvo vodim u shkolu i zauzetosti lifta, koji sada svi stanari besomuchno dozivaju u istoj histeriji stizanja na vreme.

Pre ovog momenta, predhodi jutarnji ritual, koji je to davno prestao da bude i vishe je refleksno obavljanje radnji po zvukovima: pip, pip, pip,...visoko frekventni poziv digitalnog , mrskog

  Radovan je nekada u Beogradau bio neprikosnoveni car!

Jer Onda je bilo neko drugo vreme i ljudi su medju sobom bili povezani onom finom, nevidljivom niti prepoznavanja pravih stvari i tako neprimetno nanizani izmeshali svoje energije, formirajuci talas bezrezrvnog odushevljenja.

Radovan je, neznajuci da je na tronu, vladao u svom malom, ali sasvim dovoljnom carstvu, uvak dupke punom pozorishtu Ateljeu 212, svojim privrzenim podanicima

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

http://youtube.com/watch?v=9XhKTC5rytI

Prichu