Metak u glavu je već nešto drugo...

Zlocin, na zalost nekih, ne zastareva, niti protok vremena menja njegovu sustinu definisanu trenutkom dogadjanja... Za iskreno sazaljenje je visegodisnja nacionalisticka kuknjava i histerija povodom "srebrenickih desavanja", toboz-ogorcenost patrijota zbog nepravednih i nicim izazvanih rezolucija i rezolucijica, relativizacija genocidnosti, mesanje baba, zaba i ratnih zarobljenika, gradjanskog rata i agresije, i ostalih 'ladno povucenih srpskih pravih linija po zakrivljenom space-time kontinuumu...

Genocida je u Srebrenici bilo.

Kada se prica o usudu naseg (srpskog) naroda, obicno se posle trece recenice sve svede na to kako smo mi istorijske zrtve, kako nam se samo desavaju istorijske nepravde, kako smo uglavnom bili predmet cenjkanja velikih sila, kako su nas tukli i sleva i sdesna, i od gore i od dole, i sve tako u krug, u krug, pa onda opet ispocetka isto. Nikad mi nismo nizasta niti bili, niti cemo ikad biti odgovorni. Takodje, svaki vremensko-hronoloski trenutak je istorijski, svako raskrsce je sudbonosna prekretnica, svaki izbori su biti ili ne biti, svaka odluka je po principu "kom opanci...", i sve tako u krug, pa onda opet ispocetka isto.

Post-izborna aukcija koja se upravo sprovodi u Srbiji me inspirisala da napisem par recenica o jednoj pojavi kojom se ovde zezamo gotovo svakodnevno...

Da li kupujete na eBay-u?
Da li prodajete na eBay?
Koliko imate feedback-ova? Da li ste na zutoj, plavoj, ljubicastoj zvezdici? Ili ste vec "shooting star"?
Ukucajte bilo sta i naci cete to na "i-beju"!

Elem, vec nekoliko godina groznica kupo-prodaje polovnih (i novih) stvari na eBay

1999. godine NATO je bombardovao rezim Slobodana Milosevica. Igrom slucaja (ili mozda ne?) taj rezim je obitavao kao integralni (iako sustinski kancerogeni) deo drzave Srbije i generalno srpskog drustva i javnosti. Nakon tuceta (nije Semir) godina u kojima su bombe iz beogradskih salona odleprsavale u sve delove bivse nam domovine, doslo se do zida za koji je Milosevicev rezim procenio da je najbolji da o njega konacno rascopa narodnu glavu...

To, da se razumemo, nije bila uopste naivna situacija. Ne samo zbog toga sto su ljudi sad ginuli i po Srbiji, nego sto je trebalo postaviti pitanje

Nevinost se u zivotu gubi vise puta i na razlicite nacine. Postoji ona bukvalna i seksualna, ali nije ovde rec o tome, mada nije zabranjeno komentarisati ni to. O cemu bih zeleo da bude rec je o onome kroz sta (ja se nadam) manje-vise svi prolazimo u svom zivotu, a to je kada nas zivot iznenadi, prikrade se necujno iza ledja, prestrasi nas do srzi, toliko da posle toga vise nismo isti, ne u smislu da smo postali drugaciji ili neko i nesto drugo, vec da nas kvantno prebacuje iz trenutnog u naredno zivotno stanje.

Imao sam, ako se dobro secam maksimum 10 godina. U jednom od tada boljih beogradskih bioskopa poceo je da se prikazuje drugi deo naucno-fantasticnog serijala koji smo svi tako voleli i obozavali.

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.

... ili "Na Karaburmi... Jedan - Jedan..."

Ako mi bilo sta nedostaje, ali stvarno nedostaje iz stare drzave (SFRJ, da ne bude zabune) to je fudbalsko prvenstvo Jugoslavije i kombinovani radio prenosi utakmica prve savezne fudbalske lige, tzv. Vreme Sporta i Razonode. Posle se kod nas preslo malo na Vreme Smrti i Razonode, po knjizi jednog nazovi pisca, ali to je druga prica.

Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim da ova moja konkretna nostalgija nije samo generalni zal za prosloscu (mladoscu), pa bi mi na isti nacin nedostajalo nesto drugo iz nekog drugog perioda da se sam rodio u neko drugo vreme i/ili na nekom drugom mestu. Ali posto ne mogu na to da dam precizan ili bilo kakav odgovor, necu ni da ulazim u analizu tog ugla.

...

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.

Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...