Juče sam ispratio kuma po ko zna koji put, na još jedno od njegovih pečalbarskih putešestvija.

Kum je mašinac, kao i ja, i pre nekoliko godina je otišao odavde, jer ovde nije bilo posla za njega. Godina za godinom, iz jedne zemlje u drugu, poslovi nikad duži od godinu dana, prvih par godina sam, a posle sa suprugom, kasnije i sa detetom koje se rodilo u inostranstvu.   

Par dana pre nego što će otići, pričali smo o svemu, i meni se otrgla rečenica tipa "svaka ti čast na tome što možeš da izdržiš taj pečalbarski život godinama, ja ne bih mogao." 

Neću reći šta mi je odgovorio, ali me je to potaklo da napišem ovaj tekst.

Otišla je još jedna od filmskih legendi, čini mi se poslednji član Divlje Horde, jedan od ljudi zbog kojih sam voleo američki film 50ih i 60ih.

Oskara je dobio 1955. za ulogu u filmu "Marti" Delberta Mann-a , ali je ostao u sećanju i po ulogama u "Odavde do večnosti" (1953) Freda Cinemana, "Loš dan u Blek Roku" Džona Stardžisa (1955), "12 žigosanih" Roberta Oldriča (1967)...

I naravno u nečem najboljem što je Pekinpo ostavio iza sebe.

Otisla je glumcina, a nikom ni na pamet da padne da o tome napise ni rec ovde. Cak i RTS je pustio poslednju epizodu Sopranovih.

Ovo mesto je potpuno prslo. Odavno.

Otisao je jos jedan Bee Gee.

Jedna od prvih LP ploca koju sam dobio na poklon kao dete bio je soundtrack "Groznice subotnje veceri."

Pustao sam ga do iznemoglosti, a da film tada nisam ni video, vec mnogo kasnije. Mnogo kasnije sam i otkrio jos mnogo toga vrednog sto su braca Gibb ostavili iza sebe.

Da rekapituliramo ovo oko ukidanja ili štrojenja HRT-a.

Pošto se ovde ni o kojoj drugoj stanici ne radi, koga briga za OBN (koji je zapravo Pink na n-ti), Atlas (koji i ne vidimo), i sl.

Prvo je tumačenje bilo u duhu da zbog autorskih prava HRTa domaći emiteri treba da potpišu sa HRTom ugovor i slično, to prezentiraju RRA, koja će u međuvremenu doneti Pravilnik, i sve ok. U tom duhu je bio i nastup g-đe Čomić na blogu, na koji smo počeli da kačimo svoje komentare. Dakle priča u startu je bila maltene da se sve ovo radi da bi smo se zaštitili da nas HRT ne tuži.

A

15. novembar 2002. Mik je bio u publici i slušao Džoa i Meskalerose kako praše. U jednom trenutku se pridružio Džou na sceni, prvi put posle skoro 20 godina. Na žalost, i poslednji put.

24.9.2000.

U prvom krugu izbora za predsednika SRJ Vojislav Kostunica pobedio Slobodana Milosevica.

Slobodan Milosevic iste veceri priznao poraz.

Sedam dana je Slobodan zasedao sa svojim najblizim saradnicima, da bi nasao izlaz iz novonastale situacije.

U petak, 29. septembra, objavio je da ce nastaviti razgovore sa svojim partnerima iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore.

U ponedeljak, 2. oktobra, pred novinarima je najavio da je spreman da bude premijer SRJ. 

Od posledica mozdanog udara, u subotu je u 69. godini preminuo Clarence Clemons, saksofonista,  perkusionista i nezamenljivi clan Springstinovog E-street Banda. Gazda ga je uvek najavljivao sa "Big Man".

Cerecili su je nemilice, britanski mediji, bliznji, menadzeri, dileri, ko sve ne.

Valjda ce se sad odmoriti od svega.

Juče sam u vestima, u prilogu o tome da li će IKEA da dođe ovamo, saznao da postoji Agencija za strana ulaganja. Obratio nam se jedan od PR-ova, mlađahna nova snaga, fin, doteran. Uopšte ne ulazim u to šta je pričao. Sama činjenica da Agencija postoji me je odmah ponukala da pomislim - a čemu služi Dinkićevo Ministarstvo ekonomije, tj. šta rade ljudi tamo uopšte, i preklapaju li se nadležnosti jednih i drugih.

Jutros sam poželeo da saznam nešto više o Agenciji, i odoh na net da vidim.

Sa zvaničnog sajta: "Agencija za strana ulaganja i promociju