Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i veske zajednice su odvojene od države.

Ni jedna relegija  ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.

Malo je onih među nama koji bar ponekad nisu razmišljali, bolje reći maštali, o tome kako bi potrošili premiju na lotou. Među penzionerima, siguran sam, takvih ima najviše. Najčešći odgovori, verujem, iako empirijskih istraživanja nema, bili bi – kupio bi deci stan ili dao bi nezaposlenoj deci novac da započnu privatni biznis, zatim bi sledilo školovanje unuka, a tek pri kraju spiska možda bi se  našla i pokoja lična želja – supruga i ja otišli bi u banju ili na more. Mašta može svašta. Međutim, realnost je surova i penzinere u državi Srbiji ograničiava na razmišljanje šta sve mogu kupiti za 5.000,00 dinara, koje im je, uz veliku medijsku pompu, Vlada Srbije ovih dana uplatila kao jednokratnu pomoć.

Teorija redova čekanja je naučna disciplina čiji su predmet sistemi masovnog opsluživanja. Pod sistemom masovnog opsluživanja podrazumevaju se svi sistemi u kojima se na klijenta ili njegov zahtev reaguje odgovarajućom uslugom preko kanala opsluživanja. Zahtevi za opsluživanjem su najčešće slučajnog karaktera, jer se ne zna tačno vreme kada će se pojaviti zahtev za uslugom, trajanje usluživanja je različito, a kanali za usluživanje su ograničenog kapaciteta. To znači da će prvi klijent koji pristigne biti uslužen odmah, a ostali moraju da čekaju. Teorija redova čekanja izučava kvantitativne aspekte fenomena kao što su vreme čekanja, dužina reda čekanja i kapacitete kanala opsluživanja i nudi osnove za optimalna praktična rešenja.

Kažu da je na pitanje, koje nikako ne treba postavljati, najčešći odgovor lepšeg pola diljem naše Planete: “Ti si mi drugi“. Ne postoje jasni dokazi, bez obzira na tolike napore puritanske literature, zašto je lepše biti prvi, a ne drugi. O prvom pljupcu ispevano je toliko pesama, da bi odštampane čak i najsitnijim slogom zauzele čitavu Borhesovu „Vavilonsku biblioteku“. Istovremeno, drugi poljubac retko ko i spominje. Zbilja, u čemu je magija tog prvog puta, bez obzira da li je reč o prvom poljupcu ili prvom seksu?

Avionske nesreće su oduvek privlačile pažnju javnosti i, naravno, medija. Slično je bilo i u Hrvatskoj, kada su se, pre desetak dana (23. septembra),  na vojnoj vežbi kod Slunja srušila dva lovca MIG-21 Hrvatskog ratnog zrakoplovstva. Budući da su se vojni piloti, srećom, katapultirali na vreme i prošli samo sa lakšim povredama,  u naslovima, podnaslovima i komentarima  dela htvatskih novina mogli su se pročitati duhovite i ironične opaske, poput one da je Hrvatsko ratno zrakoplovstvo ovom nesrećom izgubilo pola svojih zrakoplova. Međutim, kada su «Novosti»,  nedeljnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, na naslovnoj strani, preko fotografije hrvatskih migova, objavile: «Obadva, obadva su pala!»  reakcije u Hrvatskoj su bile više nego oštre.

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svega i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

Odavno se u Srbiji tvrdi da je " bravar bio bolji",  tome bi se danas moglo dodati - ne samo bravar, već i plastičar, a i pekar, lekar, apotekar, drvoseča, seljak,  licider, vunovlakač, abadžija, kazandžija.... Drugim rečima, baš svako bi bio bolji predsednik Srbije od aktuelnih političkih lidera.

Piše: Vladimir Petrovic

Ove godine mnogobrojna «Haiku drustva» u Srbiji (a ima ih dosta, od Nisa do Vrsca, Odzaka i dalje) obelezavaju osamdesetogodisnjicu objavljivanja prvog srpskog prevoda japanskih haiku pesama. U pitanju su bili prevodi/prepevi «Pesama Starog Japana» koje je Milos Crnjanski objavio 1928. godine. Ta godina se na odredjeni nacin

Možda niste primetili, ja jesam - građanska nam se klasa i njena avangarda, poštena inteligencija, sve više okreću svojim korenima - narodnoj muzici. Ne mislim, daleko bilo, na turbo-folk "grand&pink" produkcije, već na onaj, nekad, prezreni žanr narodne muzike svih naroda i narodnosti počivše nam i od mnogih  popljuvane i popišane države.

 

Uloga cipele u svetskoj ekonomiji dobro je poznata. Većina udžebinika poltičke ekonomije je koristila primer proizvodnje cipela kako bi se đacima pojasnilo stvaranje viška vredosti, bogaćenje kapitalista i izrabljivanje radnika.

U svetsku visoku politiku cipelu je uveo Nikita Sergejevič 1960.godine na generalnoj skupštini OUN. Delegata Filipina Lorenca Somulenga,