Nagrade su neodvojive od čina književnog stvaralaštva, a time i života pisca. Mišljenje da treba pisati za čitaoce, a nagrade će doći same po sebi, u novijoj književnoj praksi je odbačeno kao netačno i zastarelo. Iako o tome nerado govre javno, većina savremenih domaćih pisaca smatra da treba pisati za književne nagrade, a ne za čitaoce. Jer, kad pisac dobije književnu nagradu, biće na televiziji, a čitaoci će onda doći sami po sebi.To je lepo pokazao jedan pisac izdaleka, mislim da je čak iz Čačka, i sve detaljno opisao u svojoj nagrađenoj

"Koga zmija ujede i guštera se boji", stara je poslovica koju svi znaju.

A ja proveravam da li mi autorska opcija "radi", tj. da li mi je post "vidljiv".

Ako jeste, ponovo ću pasti u kreativnu blokadu.

Ako nije, onda ništa.

Dakle, da vidimo!

Poštovani,

ljubažnjošću g. Svete Stojanovića, radove objavljujem na njegovom blogu Черевићан, kao gost autor, počev od 25.maja 2008. godine.

Većina objavljenih radova od ranije su zrnca u nepreglednoj zvezdanoj prašini Gutenbergove galaksije i moguće ih je sresti u književnim časopisa ili pronaći po knjižarama, kao i roman “Summa