Ljubaznošću g. Svete Stojanovića, svoje prve radove, pod nikom Jeremija, objavio sam na njegovom blogu Черевићан, kao gost autor od 25.maja do 15. avgusta prošle godine.

Manji deo tih radova već su bila zrnca u nepreglednoj zvezdanoj prašini Gutenbergove galaksije i mogli su se pročitati u Književnim novinama, Književnom listu, Politici..., a veći deo tekstova pisan je za blog b92.

Posle 13 objavljeih radova na blogu g. Čera, uredništvo bloga je uočilo moje napore i dodelilo mi autorsku opciju. Od tada, kao autor, na blogu b92 postirao sam više od pedeset tekstova.

Sve ili gotovo sve smo isporobali, ali nam ne ide.  Nije nam valjao socijalizam sa ljudskim likom, nije nam uspevalo samoupravljavaljanje, kod nas se u poslednjoj deceniji nije primila ni demokratija, ni višestranački sistem, ni liberalna ekonomija, ni to sa republikom baš nam ne ide najbolje, a ni privatizacija nam nije uspela. Šta i kako dalje? Ostalo nam je nekoliko mogućnosti.

U šturom i lapidarnom saopštenju sa svoje 18. Sednice, održane 27.09.2012.g. Ustavni sud Republike Srbije je, u svega desetak redova, stavio tačku na sve pravne rasprave i polemike o tome da li je četnički ravnogorski pokret antifašistički i oslobodilački ili nije. Prema nalazima Ustavnog suda, nije.

Ne ubiti drugog čoveka je moralni imperativ i, uz kanibalizam i  incest, tabu star koliko i ljudsko društvo. I pored svih tabua ljudi su se oduvek međusobno ubijali, ponekad jeli jedni druge, a neretko seksualno opštili sa bliskim krvnim srodnicima.  I dok je kanibalizma gotovo iskorenjen, a incest  sveden na  zanemarljive statističke veličine, ljudi se i danas, bez obzira na sve tabue, religijske, moralne  i zakonske sankcijeu, ubijaju nesmanjenom žestinom.  Upravo  zbog toga je homicid jedna od najvećih i večitih tema religije, filozofije, umetnosti i nauke. 

Pozvan da održi predavanje na čuvenom Prinstonu, jedan matematičar, inače profesor književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu, umesto očekivanog eseja, ponudio je novelu o životima životinja. U središtu priče je drevno pitanje: Imaju li životinje dušu? Traganje za odgovorom u igru uvodi filozofiju, književnost, religiju, biologiju, psihologiju i talasa najdublja ljudska uverenja.

Tako to radi Džon Maksfel Kuci, majstor iz Kejptauna, jedini dvostruki dobitnik Bukerove

Đavo je od pamtiveka bio crn. Onda je jedno vreme bio crven. Ponovo je promenio boju - đavo je sada žut.. U toj boji ga, čini se, vidi mitropolit Amfilohije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u izjavi za "Novosti" kaže da je preporučio vladici zahumsko-hercegovačkom Grigoriju da ne učestvuje u emisiji "Poligraf" televizije B 92.
- Nije reč o naredbi nego o preporuci, jer se vladikama ne naređuje nego preporučuje - kaže mitropolit.
- Savetovao

Kada je dr Danijel Goleman svoja istraživanja o afektivnoj sferi ličnosti uobličio u knjigu  „Emocionalna inteligencija“ , koja je ubrzo postala svetski hit, a zatim ih proširio i na grupnu dinamiku, pa objavio novu studiju „Socijalna inteligencija“,  samo je bilo pitanje dana kada će se početi govoriti i pisati i o seksualnoj inteligenciji. Na taj dan se, naravno, nije dugo čekalo.

...zašto u Republici Srbiji priznanja đacima generacije dodeljuje građanin Karađorđević, a ne, recimo, predsednik Republike, ili predsednik vlade, ili bar ministar obrazovanja? Mora se postaviti pitanje ko je, kada i zašto odlučio, ili odobrio, da sve srednje škole biraju najbolje maturante i da ih šalju na prijem kod građanina Karađorđevića i ko je propisao kriterijume za izbor najboljih - građanin Aleksandar Karađorđević ili ministarstvo obrazovanja?

Alfred Nobel

«Jedan deo onome koji napravi ili otkrije najznačajniji izum u domenu fizike; jedan deo onome koji u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svega i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.