Kada obolelog od kancera posle nekog vremena u bolnici lekarii pošalju kući i kažu da ga neće operisati ni zračiti, da li je to dobra vest? I za koga?

Za pacijenta? Njemu to može značiti da se kancer povukao nekim čudom ili da je na takvom mestu i takvoj fazi da nema koristi ni od operacije. Sledeća faza je kraj.

Za lekare? Njima to može značiti da su primenili neke čudotvorne metode i da se kancer povukao ili da su izbegli da idu u operacionu salu. Neodlazak u operacionu salu za njih znači da ne rizikuju da nešto u sali pođe po zlu ili (u najbanalnijem slučaju) da se neće isprljati. O ličnoj statistici uspešnosti operacija kod hirurga da ne govorimo.

I za lekare i pacijenta ovakva vest može značiti i da će sledeći put kada se sretnu medicinsko osoblje samo konstatovati smrt.

'U snu se uvek čudimo. Sreća, pa makar takva, malena iznenađenja još uvek postoje.' Dušan Gojkov

Pred svitanje me je probudila gugutka. I tišina. Otvorio sam prozor. Crveni krst je u tom trenutku bio neverovatno tih. Nije se čuo ni brum saobraćaja sa Bulevara. Samo gugutka.

Letnja fjaka uzima svoj danak. Naročito kada je povezana sa 'praćenjem' „vesti" u Srbiji. Doda li se na to ponovno čitanje Klarkove 'Vremenske odiseje' dobija se prilično jasan stav. Politički, mislim. I ove izbore propuštam. Ne zanima me. Kao što me, realno, ne zanima 'rekonstrukcija' vlade.

Znam čoveka. Dobro ne njega lično, ali znam bar dvojicu takvih. I sada je došlo njihovo vreme. I koriste ga. Neki kažu dobro, neki kažu loše. Ono što je počelo samo kao naplaćivanje starih računa, počelo je da pravi nove. Koje će neko morati da plati. Za sada se ceh samo uvećava.

Neću se praviti da razumem kako funkcionišu i šire se virusi. Vidim šta prave. Dovoljno mi je. Neću ni da se pravim da znam kakve mere je potrebno preduzeti da se virusi ne bi širili u društvu ili makar da se njihovo širenje smanji. Iskustvo drugih pokazuje kako mere rade. I poštujem te mere. Da li su mere dobre dovoljne, dobre, pravovremene drugo je pitanje. I neću da se pravim da znam kakve bi bile idealne.

Ove nedelje bi Komisija za kukuruz Ministarstva poljoprivrede trebalo da objavi prve rezultate svog rada. Želim da verujem da ti rezultati neće biti da su se sastali i da su doneli zaključak da treba raditi. Želim da verujem i da će članovima komisije prvi rezultati vanrednog inspekcijskog nadzora dati rezultate koji će moći da ih usmere na pravu stranu.

'Ma koliko je fotografija zanimljiva ili smešna neću je objaviti ako ne predstavlja vest. Fotografija dekana kome je neko zalepio pitu u lice svakako otpada'.

Rori Gilmor

'Neobavezujuća' odluka Evropskog parlamenta o ruskim medijima pokrenula je, uglavnom privatnu, raspravu o budućnosti informisanja i medija koje

Kraj 2010. koju smo nekako preživeli (na čemu nam čestitam), i početak 2011. (koju se nadam da ćemo nekako preživeti, iako će biti teško) obeležile su crtice koje govore o Srbiji , zemlji kompetentnih, skromnih i pažljivih ljudi sa promišljenim rukovodiocima.

Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

*deo nikada emitovane radio emisije

Kako sam postao svestan Alije - Svako ima pravo da se kreće - I na tarabi piše - Taoci celog života

  Kako je Alija ušao u moj život

Alija je, cenim, nekoliko godina stariji od mene. Sujetno procenjujem, izgleda bar deceniju starije. Koliko sam shvatio u gradskoj čistoći Beograd radi 23 godine. Većinu tog vremena proveo je kao čistač na Zelenom vencu. Tamo ga svi znaju. Siguran sam da mu se na ulici javlja više ljudi nego nekim TV voditeljima.