Važno.

Umem tri poteza. Kojima mogu da opišem: sve.

Vrlo. Kada ne očekujem važno.

moja priča nikome nije potrebna

jer ne može postati nečiji život

onako kako jeste moj,

niti štivo, jer nije zanimljiva koliko priče moraju biti.

moja priča počinje lako, za mene, jer se ne sećam koliko je bilo teško. i traje,

lakše nego što se čini,

jer znamo koliko može biti teže.

moja priča je jednostavna i prolazi brzinom koju sam odabrala.

kada ne radim ništa mislim da stoji, ali znamo da se i to računa.

  neće čovek

da je radost

Prvomajska (Dok si ti vredno radio)  

sa sećanjima.

I te njene suze.

Kao da.......

Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.

U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata.

Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. 

Hleb od mrvica

slatko od reči

melem od blata

radni naziv: kitolovština

odgovara: bolovi u nogama

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

naselje, naseobina, nastamba... gumno, gonk, gnezdo... prćija, prostorija, presto... stan, svratište, sofra... ognjište, oblak. …

Počinje istraga o delu koji je prethodio i delu koji okončava. Svemu što ih potvrđuje kao priču biće dato dovoljno. U delovima.

Nekoliko žena? Da. Uhvaćenih u želji ili nameri da učestvuju u romanu koji ih može obući kao dive, izvesnije kao žrtve pogrešnih procena. Prevara? Preljuba? Pretvornosti? Raskriljavanja? Presretanja i usavršavanja metoda koje otkrivaju puteve ispravljanja pogleda na?