Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.

pusti me da ti sviram i, kada završim, nemoj me vraćati da zapišeš note.

ako hoćeš da razumeš zaustavljanje: probaj da trčiš dok te noge ne nateraju da stigneš

kada želiš.

ne: kada možeš.

odavno sam na tremu: pletem i smejem se

reci mi:

sećaš li se stopala kako dodiruju patos: k`o da je svilen: onako drven i star

i kako ti je toplo u ovom od snega belom gledanju.

pitaj me:

na koga miriše sledeća stranica

i dan posle.

21. Festival Autorskog Filma je u toku!

ili: kako - fon - i ja menjamo pravila 

U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

Bitefi su uvek najavljivali kiše, i nepoznate vetrove... nove grimase teatarskih gesta, tekstove bez prepoznatljive interpunkcije i ključeva sakrivenih u neočekivane brave....

Dovodili i okupljali one koji su ih voleli, znajući ili sluteći zašto... koji su ih pakovali u za njih osmišljavane reči i pokrete. A teatru bili ogledalo sa obe strane.

Najvažnije što danas donosi, za mene, jeste vest da dolazi. Iz prošlosti, vetrom kome još nije nadenuto ime, uz mutnu i blatnjavu kišu, ali: Bitef i ove, 48. godine, dolazi.

Proći ću pored tebe i praviti se da ne vidim šta si izgubio. Ionako moraš otkriti sam. I šta ti je gubitak doneo.

s.

razbrajalica

koga briga šta se broji

ne broje se oni tvoji

što potrče kad im dune

prave struju na dve strune

Pravim kulu od karata. Najpostojaniju od svih tvorevina, najmanje opasnu. Samu, kao drvo. Najviše nalik svojini.

Radim lagano i savesno, nazirem obrise krova, mnogo pre nego što postave skele.

Svakoga dana u isto vreme nastavljam da slažem.