Leptir kupusar: zelenkastobeli bljesak u progledu ka suncu.

Iza je nešto crveno: pramac broda ili pravac putnika.. koji traži davno izgubljen ukus. Za jedan zalogaj. Bez recepta. Na tanjiru prekrivenom iščekivanjima.

I muva! Uporni stanovnik stola za pasijans. Ne odustaje i kada se umrve svi izgledi za mrvice. Nije čula za mrtvu prirodu. Ili vešto odlaže ulogu modela.

Držim olovku na udaljenosti od sunca, toliko tek.. Da me ne zabole sećanja.. Mislim da sam stigla tamo gde sam naumila.. Davno, i kao za tren.. Pesma koju spazim da izlazi iz mene, svaki put kada odlučim da se obratim.. Ili poželim nešto da kažem.. I čujem.. Pesma:

blogerskih reči & izraza 

Prikopčala sam se i radila na njega

Uu

što je to lepo

I što to

ništa ne valja

_______________________________

update

Pisala sam o vazduhu i

Vodi

O crnom i

Plavom i da volim šetnje stazama koje smo pravili od starog papira

ljubitelja režiranih snova

Za danas preporučujemo ljubičaste škorpije.
Nikako žute.

Krevet?

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.

Miris šampona u mokroj kosi.

Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus.

U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem.

Vreme do novog spruda meri brojem poklona koje je sebi učinio. I naklona. Naklon priliči svaki put kada obuzda očekivanja. Pramac je neophodni kontrast osnovnoj boji. Opomena?

............

ostaju blizine

dugo pravljenih kalupa

i tvoja sumnja.

Čitaj se! Ništa ti drugo ne pre(ostaje.

Izdresirani glagoli skupljaju mak

a konac se odmotava i nervira gledaoce:

svaki enter bi trebalo da ima smisao.

A, kada ih poslažu, i traže da se objasne:

?

.......i tako dalje i tako ti ja pričam,

ti slušaš i sve ti se čini da nije važno

a nije tako: