Pravim kulu od karata. Najpostojaniju od svih tvorevina, najmanje opasnu. Samu, kao drvo. Najviše nalik svojini.

Radim lagano i savesno, nazirem obrise krova, mnogo pre nego što postave skele.

Svakoga dana u isto vreme nastavljam da slažem.

siva mirisavost i beli oblak.

nije dobro: kada prolazi ono što voli

nije dobro. ali voli zahvalnost koja nastane. do sledećeg trenutka voljenog to je dobar tepih. proviruju zvezde.

........ odnese joj voda reči. ne kucaj dok gledaš u lokvanje: ko je još video da se može otvoriti nešto lepše.......................................................

blogerskih reči & izraza 

.........

A Bilo bi tako lepo da smo

Skoro da mi nije važno šta ću napisati. Slažem reči od kraja do kraja strane. Do ivice. Nema stihova. Unutra je poezija.

Skoro da mi nije blizu: što ću napisati. Sasvim sigurno: ne gledam levo-desno. Niti: ko će šta pročitati.

  za :

Srećan kraj 

• Nemam vremena.

A on kaže ▪Troše mi ga drugi. 

I tako ih slušam. I čudim se. Zašto im to dozvoljavam. A šta ću? Nemam druge ovakve. Da li pomažem, ovako? Ne znam. Oni to traže od mene. Ne mogu da odbijem. Na nešto drugo, od ovoga što činim, nemam pravo. A tako bih rado. Da (im) kažem.

u istinu