ti

uzu

i kamenje na alkama

u izlozima i na ljudima

1 dana će objaviti: 1 jedina, za sve i svja:

formula ljubavi.  

Pogođeni . . . nastavićemo da

volimo da

gledamo da

čitamo da

pišemo da  

živimo

priče  

Priča

Slušao ovih dana priču. Dobra. Znate

uvod

Ustane, otrese prašinu, proveri može li da hoda, maramicom pokupi krv sa kolena, pretrese džepove, pogleda levo i desno, pogleda gore, i opsuje, pogleda pravo. U sebe. Sam.
(Uvek kada mu je bilo potrebno da nije, saznavao bi koliko, kako i zašto jeste) : sam...

razrada

Dodiri u neobaveznom.. Preleti, sa ostrva, osmesima, i sličnim iluzijama.
Ali tada. Kada bi dobro došlo.. Ruka, trenutak2, da izjednači horizont sa pogledom. Pokret1? Ne. Nema. Pokoja reč:

-Diži se.
-Budi pametan.
-Budi ponosan. I pazi kako se ponašaš! (?)

to ti je kada izdaš

koliko puta ste , slušajući , gledajući , možda i osetili – u prolazu :

vole se , ali nisu . ?

bili besni & tužni : kako to ? zar nije da :

Ljubav pobeđuje .

sve . ? 

___________________________________

како смо острва

како се не срећемо

како се на тренутке учинимо да јесмо

Plitko su mi rupice. Tik ispod naslova. A imam i pertle. U boji. Da obeležimo kapije. I ne pobrkamo poglavlja.

Nemoj, kaže mi pametno, i dobronamerno, da stiskaš te reči i praviš od njih pesme koje se ne umeju čitati. Daj malo vazduha i više o: šta je i ko kako kome..... i zašto. I zašto!

Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.

- beogradskom DR, i njegovim jutrima -

Ne razume se u to: priznala je. U tajnoj poruci.

Mnogo mu je lepo ali ona ne zna šta je

kako se zove

ima li još negde da se vidi

Možda joj bude lakše da prepozna