неумећем личним затечен, а потребом очепљен, да коментаре свое, кое током протекле деценије постирах по блогу,објединим , помоћ потражих, те до жељеног дођох умећем коментатора блоганам под ником sin_m, који, подуши добар, ево својим прилогом понуди начин како и други од блогера који сличне потребе имају то учине.ел ем, указује Поменути . . . .

гост Аутор  г Jeremija                                

Pre nego što sam odlučio da postanem pisac, mnogo sam čitao. Ne mislim da je to što sam mnogo čitao od naročitog značaja za moj razvoj kao uspešnog pisca. Naprotiv. Za one koji odluče da postanu pisci, danas je nužan preduslov da imaju nešto malo talenta i totalnu disleksiju. Jer, samo disleksija može spasti budućeg pisca od negativnih uticaja slavnih predhodnika, a i sačuvati ga od postmodernizma i drugih književnih jeresi.

                                                     састав на тему . .  пљачкашку

усних коње лисипове ваљда прозван свакодневним сусретима са малтешким двоколицама које ајче овдашњи по саобраћајем пренапученим друмовима са којих ни ја, то ми

наспрам традиционалних облика веровања и језичких формализација их,они,духом у потрази, теже да дају подршку сумњивцима који не следе језик Цркве као пуки одјек прошлости,у размерама језичких слика и освешталих сижеа,него наслућујућ сложене поступке религиозне игре и драматизација,ироније,патоса,меланхолије и нарације која излаже каталоге постисусовског постојања,јалов труд улажу да се дорека Догме домогну.

ако не можеш свима да угодиш гледај да угодиш себи (Riki Nelson)

- доживљаји се доживљавају, а искуства се праве од оног доживљеног али и од оног што се чуло, видело, приметило, осетило - указивао ми је Отац мој

и зашто НЕ ако ДА далеко уху милозвучније чучне (дитреба) у одговору успаљене намигуше са подоста километара леђно по лежајевима камионским ибарском пређених ,кад јој генитални запеченко Срђ , црвенећи, искрено понуди да јој својим срамежљивим зломизгаћа растера фауну из флоре пубиса олупаног

( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)

ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....

                         - одавлен донле к'о оданле довле ( Г.Б.Ћосић)

(црт'ца из дневника ми)
не сумњам да када се овај, већ поприлично генитално израубаван блогер, присећа разних епизода својег минулог промискуитетног трајања (којима сте сведоци Ви читаоци) можете да иронично их протумачите као фантазмагоричне ми елукубрације, али за мој пубертетски (а и каснији) холизам неопходна ( наликујући неком дипсоману) је бар дневна доза бављења минулостима , обзиром да је презент тих непримереностими лишен. - дај шта даш ...вели Народ.

(дневничками прибелешка)