Мис’им, одувек сам био поклоник несвесног, ваљда зато што отој тајновитости и недореку информација нисам имао.Наачи, зов (не)знања ме лагацко усмеравао ка полузнању, па шта ћеш горе отога, јаадо небијо.Синхроницитет о којем ми натукнуо Ујoмој слудијо ме начисто, а у наднаравно искрено почех несумљати ондак када ми је Верица, заћошком становала, а на коју сам, напредан пубертетлија дрко чим би јој назро преко наше башче светло усоби, на рођендану моје Секе, дала да јој уздркталом шаком, играјући се фооте, помазим коврџе на венерином брежиљку, штиркајући притом гаће своје, спермом наливен доушију,.Дотад ,није ме ни гледала бубуљичавог цвикераша
слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка
(дневникми Но : 023-2019)
пристигла зима .снег прикочио аутопутарске радове по Србији. одмарам малко уномсаду од теренских активности ,па ми (повремено) друштво чине исписници вазда изазовима бременити но бројем све проређенији.
- текст почиње да значи и да комуницира једино због интервенције читаоца (G.Čezare Serge)
(овофебруарске прибелешке)
- одвајкада се сматра да људе рођене на преступни дан током преступне Године прати срећа констатовасмо данас за ручком код слављеника Срећка исписника ми који закорачи у трећу деценију живота
мени,тада заклетом фрутаријанцу , дрктава питија у тањиру са рутавим свињским ушима, изазивала је порив на подриг и бљув но она која ме је мамила за астал била је Љ. ненадјебива локална прцаљка, сезонска радница усодари моје сеоске Бабе
-ја примам све у себе па могу и твоју сурлетину, сећам се како ми је смешкајући се онако бећарасто указала
“Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.”Milorad Pavić
PREDEO SLIKAN ČAJEM (8/x)
Prosveta Beograd (1988)
(све више, како старим ,склон сам поверовати, да људски живот, та једнопојавна случајност, може и да се учеста. или је то пак само лажна нада подсвестими.)
ништа ново ние да и наше Село, к'о и многа друга, има своје недорек приповетке којима се потпаљује машта житеља, а монотонији руралног живота нуди, у одвајкад присутној сулудости времена ,трагове чари.
g. Jeremija
SECRETOS del CORAZON
- Ime mi je Ilija, rekao sam. Ona nije odgovorila. Ili možda jeste? Moguće je i da ja nisam rekao ništa, iako sam hteo, a da je ona izgovorila svoje ime, koje nisam čuo. Ni sada nisam siguran, a pogotovo onda nisam bio. Ipak, danas znam bio je to neponovljiv trenutak, proviđenje, alef, nirvana ili jednostavnije rečeno: bila je to ljubav na prvi pogled.
(треба умети и да се ништа не каже а да се из онога што се није рекло сазна оно што треба да се зна и што се неказивањем управо казало)
запажах како се, глагољив по природи ,у свакодневним комуникацијама са окружењем све чешће спотакнем у измицањем ми o теми поведеној адекватног вокабулара, тјст правих речи које у таквом часу треба изговорити, па се потом самотеших да је то, обзиром на животне ми године, посве природно.