- стварност је за оне који нису довољно снажни да поднесу снове ( S.Frojd )

године ,те породично окоље, дају ми предност да данас могу да живим по својим жељама (како би оно стари латини казали otium cum dignitate ) обзиром да сам своје бављење у претходном времену схватао као нешто вештачко а не као прави живот.укратко, проживех га у дезилузији.

(из циклуса ..... Присети на првојебе)

све више постајем свестан ,сад, када је моје прошло, и када тамни лавиринт психе,где илузије и недореци лако бивају замењени за истину, свакодневно се преплићући, чине да посумњам да нашем свету сатканом од речи да би се разумео сем вида ,слуха, укуса, мириса и додира  недостаје још понеко чуло ..... како би се самоспознали.

 састав на тему. . . . запетљану уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан

(Младост гледа у будућност, старост гледа у прошлост, средње доба гледа у огледало и ....не верује својим очима.)

мој рођак, пропали студент Вукашин Прокупац звани Грозд, свирао је звечку у deBil - овом гостујућем оркестру у кафани код баба Чангризе . наиме ти уметнички пролазници по винском Срему имали су новину. 

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

( дневнички запис)

ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.

    - живот нам баш промиче,али траг од живота може потрајати ( Гђа М.Васић)
радници градског зеленила, а према дугогодишњем уговору, одрадише јесењи сервис флоре у нашем кућном парк(ићу), а Унука искористила прилику па узурпирала један кутак за свој школски еколошки пројекат под називом Џивџани града те јој поменути подигоше солитер за врапце богато опскрбљен шароликим кљукљуц асортиманом и са потребним џбуновима флоре које их привлаче. врабише ,које ја ко зна кад уочих по крошњама у улицама града, јер их јок, су битни обзиром да тамане комарце, али и што својом живахношћу и цвркутом уносе неки релакс у живце нам, база је пројекта Унукиног. наравно успут зрихташе и базен са водоштрцом прошаран позлаћаним рибама и корњачицама,ofskroz.

присет на тему . .УНУК - син од кћери, ја Наумов . . . брата Радокејовог

умислих, а она ние устела , Зорка, сестрамиодујака покојнога, да слику Наумову од још кад се оно Шербан изПариза  вратијо био уСело нам , па куму својему , берберу сеоскоме, намолово изглед му, поклонимо новосацком легату П, Бељанског и тако је на увид и шири даднемо да не тавори у мраку закључане дедовске куће препуштена мемли зидова, завеса,тепиха и црвоточног собног мобилијара јер ,убеди ме поводљивог да ако и ЊУ склонимо из куће биће то дерогативан чин према Претку и свему што нам је од њега у сећању везано за кућу некад животом пуну остало . . .

(дневнa цртица)
јер нетачно је како људи одустају од својих навика зато што старе, указујући баш супротно да старе зато што одустају од својих навика

састав на тему . . . . .данеповерујеш

познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазовератној обавези на косову  и збрисао коњем ногом