да ли зарад окружења ми, или пак пар чаша жестине сркнуте у пријатном друштву, често у кошмару снова који потом уследе наслутим нешто као тихи јецај који ми с’воде Дунава ту ома под прозором смештаја уху све глувљим допре и онда ми осетљивом севну мозгом лажљиве причице овдашњих које указују
њег и да очеш
на мож’ да не видиш
а од њега
све можеш да видиш
редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато .
- nošnja sećanja na nekog koga nema više nigde se ureže u vas kao da je tu oduvek bila ( g D.Tomasović)
кад погледам улево кроз насловом поменуту фелу пенџера из матере ми девојачке собе у Селу ,под којим су јој,по причању, сеоски удварачи, има томе већ и век прошao ,свирали серенаде и исти китили цвећем, улево друмом, прекопута на ћошку поглед не може а да не запне за кућу Глувог
jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.
(из дневника ми радног . . јул 2014.)
. . . . како је слика устину речитија одречи ево ме тици налик у луфт инспекцији градње Коридора 11 кроз Србију која, сем оку мамљивих предела Србије, нуди и увид у техничка решења ове, за извођење, захтевне будуће саобраћајнице . оне пак које је дотакла,има томе,прича о Светом храсту у селу Савинац, настали недорек уочиће . . . мин 21:24.
(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)
старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.
меморијом сећања, крај априлa т.г.
у садашњости прошлих времена (г.М.Анђелковић)
ево ме како на моменат застанем у уходаној рутини тренинга сувим веслима на осунчаној пространој нам дворишној тераси (ради растресања мравињања у рукама узрокованог тупаџијским послом за тастатуром рачунара те на тај начин рушећи ниво стреса и фрустрације,на које ме је карантински лимб актуелног мутабилног вируса Covid-a 19 принудио) ,да дурбин помагалом по флори баштенској исконтролишем кретање Унукиног керића, a поглед тај знатижељник уме да скрајне и кроз разређеност суседних живих ограда те уочим по коју комшику склону сунчању, а нагости опредељеној, кад оно, гле млађани комша крај базена к'о одмајке рођен тренира - прескаче конопац ,а да простите , вршњак му се баш разигро....
- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)
именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,