неумећем личним затечен, а потребом очепљен, да коментаре свое, кое током протекле деценије постирах по блогу,објединим , помоћ потражих, те до жељеног дођох умећем коментатора блоганам под ником sin_m, који, подуши добар, ево својим прилогом понуди начин како и други од блогера који сличне потребе имају то учине.ел ем, указује Поменути . . . .

(забелешке маам ......ако сумњаш између написати или не написати, ризикуј и напиши )

шушка љуштика кукурузна из навлака кревецки  у соби спаваћој док мој Стрика полном методом расчешљава бруце сисате Стринице добрано поднапит, а ајгираст у јеб деловању, свако вече, јер Oна qrca баш волела, а Oн ние да га ние им'о.

састав на тему . . . . .данеповерујеш

познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазовератној обавези на косову  и збрисао коњем ногом

Састав на тему вулканолошку

октобарје 1831.

главнокомандујући енглеске морнарице ленгерисане узмалту испловијо  парном лађом у дневни обилазак морске парохие околне док му жена неспреми палату те припреми обилан договорени касни ланч. и возајусе тако, шушка мооре о пловило. Гракћу галебови, идила, одмакли одобала малте етоје  и пантелериа ускорона видику , кад унекоје ће дежурни палубе

-         сер ,острво непознато пред нама, десно од прамца гледајући здурбином

-         ‘сти луд, како непознато, чуди се полудремован Претпостављени срчући чај срумом (тјст обрнуто) ,те прихвати пруженому очно увећало

гост – аутор (наблогуми) г видомир павловић  ( за оне који се умоменту не присете) je редовни  коментатор текстова Блогера постираних током протекле пола године, а знан ми одавде, сострва.средњих је година  но вазда га још прати сећање на трауматично проживљено детињство .

 отуд му ваљда и

гост Аутор г. Јеремија 

Jozef K. je, pre nego što sam ga upoznao, bio profesionalni oficir.

                   Oficirski poziv je duga tradicija njegove porodice. Iz generacije u generaciju, bar je jedan muški član tu tradiciju nastavljao. Kako je Jozef K. bio jedinac, pitanje njegovog životnog poziva nikad se nije ni postavljalo. To što je bio nežne građe, emotivan i sa izraženim sklonostima, pa i talentom,

састав на тему . . . .наборану

 да сам ја којим случајем прави списатељ догађаи би ме сами проналазили .овако, они као да беже од мене, чак и кад покушавам да их се домогнем информацијом из друге руке.  Напатим се тако очемћу да Вам пишем,

слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст  нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка