(сан преиспитивати је као опипавати мрак јер никад се не зна шта ће из тог мрака искрснути)

како старим сан ме све мање оће.додуше ни ја га претерано не желим, посебно да га упамтим, кад ме здеси па да га се потом расцепканим буђењем психоделичан присећам.но однос према сну мојега +Oца био је уистину специфичан .....посебно у старијим годинама.

(либијскими дневником од пре деценије.... листајући)

                          све ово данас ће једном бити јуче(г. Д.Караклајић)

лудило у личном окружењу се баш примило посредством транзиције, алата неопходног за такве замисли, (урече нас г. Milton ...има томе),јер сваког од нас сусрећу идиосинкратични појединци- комшије са удав темама, жељни дијалога. с'тога није лоше повремено отићи у (своје) Село да проветриш то што имаш непотребног у глави.мукање крава ,блеја оваца кукурик јутарњи петла и ето ти за муфте чудотворног лека Panakeје мелема за свe грешке здравствене.

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

текст који је предВама једне ће намамити а друге неће. За ове друге онда ништа ,док првим се уистину прилика пружа да, ако још посебно

меморијом сећања, крај априлa т.г.

                             у садашњости прошлих времена (г.М.Анђелковић)

ево ме како на моменат застанем у уходаној рутини тренинга сувим веслима на осунчаној пространој нам дворишној тераси (ради растресања мравињања у рукама узрокованог тупаџијским послом за тастатуром рачунара те на тај начин рушећи ниво стреса и фрустрације,на које ме је карантински лимб актуелног мутабилног вируса Covid-a 19 принудио) ,да дурбин помагалом по флори баштенској исконтролишем кретање Унукиног керића, a поглед тај знатижељник уме да скрајне и кроз разређеност суседних живих ограда те уочим по коју комшику склону сунчању, а нагости опредељеној, кад оно, гле млађани комша крај базена к'о одмајке рођен тренира - прескаче конопац ,а да простите , вршњак му се баш разигро....

(из дневниками)
( затечени садашњицом понекад умислимо да је бекство од себе најгори могући излаз. Али, како ипак понекад побећи.....)

животно окружењенам убило се за пуцање нас по изнутрашњим шавовома па се присетих прочитаног Jung-овог још кадгод обогативши себе сазнањем да није лоше поседовати вербалне способности применљиве за све слојеве људи са којима се срећемо.

(сећања су веома важна обзиром да прошлост не можемо мењати)

ново ми животно окружење (Београд - је бооте ) тамо с'почетка седме деценије века зглајзнутог било је каписла да усталим прца. а како и не би кацмо Цимер и ја цео први факултетски семестар делили параваном преграђену  собу у поткровљу ул Старине Новака (код наглуве бака Олге,пензионерке) са две медицинарке такође бруцошкиње које су исчекивале смештај  ома ту за ћошком у ул 27 марта (студ. дом Вера Благојевић), по души више него добрих, а пуштених, к'о инас двоица, с'ланаца брига родитељских. ми равничари, а оне шумадијске брђанке, напасовасмо се .....сам' тако.

ако не можеш свима да угодиш гледај да угодиш себи (Riki Nelson)

- доживљаји се доживљавају, а искуства се праве од оног доживљеног али и од оног што се чуло, видело, приметило, осетило - указивао ми је Отац мој

(дневничка белешка)

                        моје памћење тежи заборављању (г. И.Мандић)
дани овог јануара, на моменте михољски, што је посве довољно да се ја ,радозналац и неуморни путник у сталној потрази за оним што је лепо, јер то се памти , докон ,из нашег Села упутим пешака у заталасану Фрушку Гору ту на дохвату, те усмерим знаном ми пејзажу искомпонованом од најразличитије  јесење флоре те зачињеном са језерцетом.....укратко,према  одмаралишту не поетичног назива....Тестера,