запажам, дакле постојим (г. В. Пиштало)

супруга ми седентан тип личности, радни век лаб.послу усмерена, вођена Ајнштајновим указом - учи од прошлости, живи за садашњост, надај се сутрашњици а важно је само да не престанеш да постављаш питања. па панзионерки у 8 ж. деценији, још вазда интернет преферансу, те кућној клавир свирци посвећеној, предложих да је усмерим на неопходни број дневних корака па иницирах да се у девојачкој соби са погледом на башту, неки дан ,постави трака за ходање.испоручиоци поменутог помагала одрадише своје, усагласисимо се око одговарајуће класичне музике прилагодљиве тој врсти телесног напора и ....наравно, Унуци узурпираше траку како би тренирали трчање да се не бламирају без кондиције, зимским периодом наметнутом, јер пролећа ево, па супруга одложи намеру, док се Они не издувају рекреативном новином у кући .....на дохват.

- чудесна моћ музике, прве од свих уметности, јер само она васпитава душу ( г Д. Бокан)

како старим, а склон асертивном начину комуницирања, захвалан сам саговорник чему вероватно доприносе и снови моји који су углавном несиметричне драматургије која креће од ситног реализма и реалног декора ка неком метафоричном простору па се мало разликује од конфузне стварности из које одласком на починак покушавам побећи обзиром да колоплету недоречености дневних догодовштина исчекујем (ваљда) тим чином слуђености ми дорек.

                         - одавлен донле к'о оданле довле ( Г.Б.Ћосић)

(црт'ца из дневника ми)
не сумњам да када се овај, већ поприлично генитално израубаван блогер, присећа разних епизода својег минулог промискуитетног трајања (којима сте сведоци Ви читаоци) можете да иронично их протумачите као фантазмагоричне ми елукубрације, али за мој пубертетски (а и каснији) холизам неопходна ( наликујући неком дипсоману) је бар дневна доза бављења минулостима , обзиром да је презент тих непримереностими лишен. - дај шта даш ...вели Народ.

- doista mnogo živim u oblacima, a to je razlog više da osetim potrebu za ponovnim, čestim spuštanjem na zemlju (Žorž Sand)

успешна летња радна сезона обележена је од стране милог нам малтешког Газде понудом ми за плаћених десет дана ,а где, - по жељи, што ме баш пријатно изненади обзиром да сам Милано кибицовао од како ми моја апартман комшиница Роберта га накити на сва уста ,јер је од тамо баш. и онда кад оће,а деси се, јер баш тих дана у Валети јој је Тетка вршила неку презентацију из области медицине па се договорисмо да са њом у повратку отпутујемо заједно - имаћеш смештај ,а провода ,знајући моју вољену Ziju (итал.Тетка) иронично Р. нагласи , биће за присете... .

- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)

именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,

        - од присета нема боље превентиве овој сулудој данашњици (негде прочит'о)
људски организам, пише, је изузетно сложен јер наше тело се састоји од чак 30 трилиона ћелија смишљено распоређених у 79 различитих органа. и све то заједно треба контролисаним животом сачувати кроз оно време трајања (нама непознаница) које нам Створитељ додели рођењем.додуше, окончати га самоиницијативно у сваком тренутку можемо, али продужити колико хоћемо (за сад бар) ...неће да ‘оће.

- боље не знати шта будућност врља (стих хит народњака вок.уметнице Дрољане)

.......jедно јаје пиргаве морке које је са Мадагаскара свако јутро доносила служба dhl летилицама на смисаони погон и вакумом га качила на прозор стопедесеткубне сутеренске гарсоњере, а што је била је довољна количина дневне хране ,онако попола, за моју супругу и мене, наравно преливена течном салатом од мангопапаје из Судана и парчетом раженог тоста озраченом магнезијумом са тек тек % паскала да порумени с'једне стране да би му се друга могла натопити поменутим салатом .бивало је то редовно..... али у 2 ујутро. пред спавање пак, сингапурска ротквица гајена у пластеницима на Арктику, зарад јебемлига незнам зашто, обезбеђивала је двосатну ерекцију ми посве довољну да лепо успавам свастикину куму случајно у посету забасалој.

    - живот нам баш промиче,али траг од живота може потрајати ( Гђа М.Васић)
радници градског зеленила, а према дугогодишњем уговору, одрадише јесењи сервис флоре у нашем кућном парк(ићу), а Унука искористила прилику па узурпирала један кутак за свој школски еколошки пројекат под називом Џивџани града те јој поменути подигоше солитер за врапце богато опскрбљен шароликим кљукљуц асортиманом и са потребним џбуновима флоре које их привлаче. врабише ,које ја ко зна кад уочих по крошњама у улицама града, јер их јок, су битни обзиром да тамане комарце, али и што својом живахношћу и цвркутом уносе неки релакс у живце нам, база је пројекта Унукиног. наравно успут зрихташе и базен са водоштрцом прошаран позлаћаним рибама и корњачицама,ofskroz.

                        - nas ništa više ne smije sablažnjavi ( Г.I.Mandić)
што'с ТЕ се јеб'ле, за неповеровати је, па ћу пробати, наравно уз мало креативне слободе, да Вам препричам. а лако ми ние било ....верујте.

  - текст почиње да значи и да комуницира једино због интервенције читаоца (G.Čezare Serge)

(овофебруарске прибелешке)

- одвајкада се сматра да људе рођене на преступни дан током преступне Године прати срећа констатовасмо данас за ручком код слављеника Срећка исписника ми који закорачи у трећу деценију живота