“Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.”Milorad Pavić  

PREDEO SLIKAN ČAJEM (8/x)

Prosveta Beograd (1988)

Jedan od najuspešnijih francusko-belgijskih stripova u žanru herojske fantastike, „Velika moć malog Šninkela“ čita se na više nivoa – kao avantura, biblijska alegorija, bajka, romansa. Autorski tandem Rosinski i Van Ham, koji je stvorio i legendarnog Torgala, ovde se predstavlja svežom i brilijantno napisanom pričom, koju prati jednako fascinantan crtež jednog od najvećih evropskih majstora.

  Izvod iz opisa stripa (izdavačke

...Pišem o intimnim stvarima, malim temama i čini mi se da ako si autentičan i ako iskreno govoriš o sebi u svijetu, onda samim time govoriš i o nekim širim stvarima... 

U svim djelima uvijek ima dosta autobiografskog, znači ljudi i događaja koji me okružuju, no dramski likovi u jednom trenutku krenu svojim putem. Da nije tako, pisanje bi ostalo na razini terapije. 

Tena Štivičić 

...čestitam

Crn ti jezik crno podne crna glava

Sve ti crno samo moja jeza bela

Moj ti kurjak pod grlo 

Oluja ti postelja

Strava moja uzglavlje

Široko ti Nepočin-polje...“ 

Vasko Popa (1922-1991)  

Deseto pevanje ciklusa „Vrati mi moje krpice“ iz knjige pesama „Nepočin-polje“ (1953)   

NEPOČIN-POLJE (4/x)  

- Lena, sestro, lepa si, nekad bi te tako slasno ... mmmm... – jezikom

састав на тему . .  . судбинску

њега сам упознао тамо спочетка 6десетих века кљокнутог у аули бгд арх факултета посредством кума ми дрнде, тадањег цимера.били смо бруцоши, додуше ја са комшијске грађевине па навраћо да кодњи гледам женске.коднас и било,а ко и да ние мисм ,да невређам. биоје, туца се звао, пар година

“Videti stvarnost gradilišta i način na koji mu radnici pristupaju – to je za mene oduvek bilo krajnje dirljivo. Zgrada se podiže zahvaljujući njihovom neposrednom radu, pod njihovim direktnim nadzorom. Gradilište pripada njima. Zgrada pripada njima. Oni su zapravo ti koji ju stvaraju. Oni su u stvari pravi heroji.” 

Santiago Calatrava Valls u dokumentarnom filmu “EXTREME ENGINEERING - UNDER CONSTRUCTION” govori o “herojstvu” građevinskih radnika - izvođača radova prilikom realizacije njegovog projekta oblakodera “Turning Torso” u Malmeu (Švedska).

BAC DE RODA BRIDGE (3/x)

(1984-1987) Barcelona

-          Año, hurry up, por favor! It’s only a el tonto puente (stupid bridge)!– uzviknuo je Pedro sa igrališta ispod mosta.  

Već je gubio strpljenje. A napravila sam tek pedesetak snimaka.

састав на тему . . . магловиту

 огрнут угодношћу стогодишњих  аркада националне библиотеке, у валети, сам често. смиреност окружења допринесе да се на моменат искључим од свега те посветим изглаве пробраној теми.наиме, већ подуго ме занима дело г Јунга тако различито од мојих струковних ангажованости које недозвољавају ни трунку импровизације, па отуд ми ваљда и примамљиво .Синхроницитет као начело акаузалних веза - штиво је које по ко зна којипут

- Muzika se najbolje opisuje muzikom.Rečima se može reći samo da je to kad prstomkojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja.

(Radomir Mihailović Točak, kompozitor i gitarista, 1976.)

- Come on, have some coffee, yeah. Coffee heals . . .  Iggi Pop govori  Tom Waitsu u filmu Coffee and cigarettess / Somewhere in California Jima Jarmuscha Nagrada za najbolji kratki film na filmskom festivalu u Kanu 1993  

„ZAŠTO

састав на тему . . . потсећајућу

некидан предивно, седим на каменитој обали уз Медитерана, опуштен трудим се да уживам у тренутку.јер никад незнаш оћел неки цунами нас запљуснути и одно међ лађе потонуле размазати. јер море је  . . море .пљускају таласићи о стену ,посматрам наизглед бесмислени рибица крет у подморју .

„Razvremenjenost je stanje večitog prezenta u kome svaki trenutak i svako mesto može da bude središte svih trenutaka i svih mesta. U tom mističkom stanju vreme ne teče u smeru od prošlosti prema budućnosti, već se koordiniše jednim vrtlogom oko prezenta kao mesta gledanja sa koga se ovaj vremenski vrtlog predočava iz neposredne blizine, u punoj vidljivosti.“
Dragan Mojović (1942-2001)

“Dragan Mojović ostaće nam u sećanju kao autentičan umetnik, u čijem se delu ne prepoznaju granice prakse i uma ,
ljudske čestitosti, duhovnog uzdignuća