"Odluka o potvrđivanju odluke o poništavanju odluke". Majke mi, tako je Nada Kolundžija, precizno i tačno, pojednostavila formulaciju teme koja je na dnevnom redu tekuće sednice skupštine. Aman, nije otišla sledeći korak i shvatila da ta formulacija govori više o odnosu političke elite, a posebno vlade, prema realnosti, životu, istorijskom preokretu i nacionalnoj tragediji nego bilo šta što su rekli i uradili  svi oni zajedno povodom Kosova. Birokratija i isprazni formalizam, eto time se bavi politička elita Srbije.

Probije, koliko pratim, nešto što nije tako birokratizovano. Onda bude još gore - do degutantnosti politikantsko.

1 - Glupost (za detalje pročitajte novine - političku, ekonomsku, spoljnu, kulturnu stranu, svejedno).

2 - Primitivizam (detalji na sve strane, svuda oko nas, na ulici, u zgradi, u prevozi, na poslu, u saobraćaju...)

3 - Nekompetentost (probajte da završite neki posao u državnoj administraciji, ili zovite nekog majstora, ili štagod...)

E, najlepši deo je što sve ipak relativno dobro funkcioniše. Voleo bih da neko objasni kako. 

Čak sam mislio da ni ne postujem ovo, jer je toliko učestalo da mi se čini da je neinteresantno. Pretežući element dnevnika na blogu, međutim, opravdava ovaj postupak. Moj trineastogodišnji sin, naime, napadnut je nožem.

Opet ne razumem kako nešto što je zaista fenomen prvog reda i što se kao takvo tretira u svetu, kod nas prolazi nezapaženo. Evo samo dva fascinantna primera:

Neka Češka umetnička grupa na 20 minuta preotela je tamošnji jutarnji TV program i emitovala lažne izveštaje o atomskoj eksploziji u Češkoj.

Obučen poput onoga kako zamišljam srednjevekovne truvere, sa nekoliko slojeva kožnih ogrtača i sličnom kapom, držeći planinarski štap, sa samo jednim zubom u gornjoj vilici, proćelave, dugačke, sede kose, oštrih, nekada očigledno markantnih crta lica i prodornog pogleda, ušao je u trolu na Slaviji i izašao već kod Beograđanke. U tih par minuta, govorio je o dolasku vremena čistog uma i razuma, filozofirao o cvetnom trgu i rastu cveća (čak pominjuci da cveće može da raste na ljudskim glavama, ako ima humusa), lamentirao nad majušnosti Zemlje, koja je deo neba, i pominjao

Kombinovano društvo fakultetski obrazovanih ljudi, pretežno stomatologa, bankara i nešto novinara, sa pokojim privrednikom starog kova, doktorom ili inžinjerom. Ljudi profesionalci, dakle. Nisam nikad smatrao beogradske slave ničim naročito značajnim, još manje uticajnim, ali jesam indikativnim - skuplja se tu koliko-toliko društveno svestan Beograd, pa se dobija jedan presek gradskog osećanja po nekim ključnim pitanjima. Svakako statistički irelevantan, ali izvrsna fokus grupa.

U ona vremena, većina je deklarativno bila protiv Miloševića, ali su se nekako istovremeno pomalo uklapali u ondašnji sistem vrednosti, a sada je to otpriliko ko u skupštini, minus radikali i socijalisti. Ponajviše, cenim, demokrata, pa deesesovci, i poneki ne naročito glasni eldepeovac.

Ta perionica, mada u blizini, nekako mi je s' neruke, pa sam samo tada oprao tamo kola. I bojim se da ponovo odem - zbog toga šta mogu da saznam, eventualno, nešto što ne bih hteo i što će me, evo, nekoliko meseci pomalo brinuti.

Da li je dečko lagao, da se izvuče za sitan greh? Da li treba da prijavim sve policiji, mada ako je što mi je rekao tačno, oni uveliko znaju, a ako nije, ispašću budala? Da li ima nekog drugog načina da pomognem tom dečaku?

Jedno je sigurno - njegova priča bila je više nego uverljiva, mada istovremeno neverovatna, i dok sam je slušao - verovao sam potpuno u nju, iako sam, iznenađen, pokušavao da ga uhvatim u laži. Uostalom, teško da bi dečak od petnaestak godina (ne samo što smatram da sam dovoljno mator i iskusan, nego jer imam dvoje dece koja su tu negde) mogao tek tako da me prevari.

1 - Tange sa likom Baraka Obame

Razočaran i nesrećan što ih nisam dobio, a bile su mi obećane, setio sam se još nekoliko podjednako dragih mi predmeta koje nikad nisam imao, a mogao sam i želeo:

2 - CD na kom papa Jovan Pavle II peva hitove San Rema

Nešto mi bilo nezgodno da tad kupujem, a posle nisam naleteo ni u jednoj drugoj radnji, već baš tu, kod same crkve Svetog Petra.

3 - Trnov venac sa Via Dolorosa

Ovo možda ne bi bilo toliko fantastično da u toj ulici kojom je Hrist išao

...srpska Nova godina?

Sreća da je nisam ček'o. Mada, propade prilika za provod. Mada, lepo se ionako provodim.

Čudo jedno, koliko antinomija.

- Devetogodišnjak iz Novog Beograda sam brine o porodici: majci, sestri i baki.

- Njena šestočlana porodica živi u kartonskoj kućici, ona je od posledica bolesti potpuno izgubila sluh i moć govora, a završava srednju školu - i napisala je knjigu.

- Četrnaestogodišnja devojčica rođena bez ruku posvetila se slikarstvu i postiže velike uspehe na izložbama u svetu.

- Najmlađi pilot MIG-a rekao je svojoj majci: "Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji." (poginuo 26. marta 1999.)

Sajt http://www.mojheroj.com/