Redak je slučaj da umre Čovek

Jer, najteže je  naći Čoveka.

Kada sam prvi put pisao o početku proizvodnje novog nacionalnog vozila,  ni u snu nisam mogao da pretpostavim da bi to mogao da postane serijal.Pošto , trenutno, nemate  boljeg insajdera od mene - to Vam je što Vam je.Kome je dosadna ova tema -  imaću razumenanja.Bez obzira na sve, nešto mislim da među onih  20 000 ljudi koji su uplatili taj automobil ima i naših blogera.Pa krenimo redom:

Старији љубитељи лика и дела моје маленкости, свакако знају за мог 18 година млађег брата и памте да су његов долазак на свет и, прилично тешко, прихватање чињенице да пред моју војску отац и мајка још увет раде те ствари (?), описани у једној од прича у књизи ,,Гадан деда Растем''.
Причао сам тада, пре више од десет година, да никад нисмо заиста били блиски и да ми је жао да је јаз генерација учинио оно што јаз генерација има у свом опису посла.
Али о томе нешто касније

Знате шта је либар?
Оно :
,,у либар својих дугова,
упиши мене,
јер одавно те купујем,
са оним што си хтјела чут...

 или  oсвета је најслађа кад се сервира хладна!

 Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс

Zatvorim oči,

crtam tvoj lik,

na Boginju, na Kraljicu mi ličiš moja mila.

Negde daleko,

u sutonu sreće

mirno spavaš ti.

Opet te molim,

mislima svojim,

da mi se vratiš, ma gde bila ove noći.

Obrisi zore,

umire more( noćne )

i tako zaspim tad.

''Moja žena je još u obdaništu'', voleo sam da kažem kad me pitaju kada ću da se oženim.

''Jedva i sebe mogu da trpim , a kamoli još i neku upišulju''.

'' Moja tašta je nerotkinja '' , davao bih glup odgovor na još gluplja pitanja u kontekstui smirivanja.

''Niko nema žensku decu za bacanje'', imao sam običaj i strast božiju da kažem u tim trenucima.

LINK

 Pa makar da je i moje dete

Kažu da je  o pokojnicima dobro pričati sve najbolje.

Netačno.

To -  najbolje, ne umemo mi, to će bolje anđeli.

A ni ovo prvo nije tačno

Pokojnik je onaj koga zaborave.

Sećam se da sam prvo Vas zapazio od svih poslanika opozicije kao pravog, bezkompromisnog borca protiv komunističkog ludila Slobodana Miloševića i njegovih satrapa. Tada sam poželeo da se svrstam uz takve ljude po cenu gubljenja glave.

Sećam se da ste se jedini iz rukovodstva tadašnje stranke priključili demonstracijama protiv izborne krađe

Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јесте древни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази на своје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истог тог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика, пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања „иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тим пре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласка Аријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултат доласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.

У ДНК сваког мушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима се постепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једна мутација.

...Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца у Анатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњој четвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подигли устанак против Нарамсина (2.236–2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244–4.208година).

Е сад мало о тим Хетитима:

Двоглави хетитски орао: детаљ на леђима сфинге у Алаџа Хијаку, 2. век пре нове ере