I Sonja?

Koji su ovo crtani filmovi, ovih dana!

Ukidanje viza, odmrzavanje prelaznog trgovinskog  sporazuma,  podnošenje kandidature

za  članstvo u EU, potpisivanje tog famoznog aneksa ugovora sa Fijatom...

Ako , za trenutak, izuzmen činjenicu da ova Vlast sve to koristi u svrhu svoje produžene izborne kampanje, ipak je moja prevashodna emocija - sreća.

Da li sam ja  naivna, sentimentalna budala?

Možda.

Za neke je ono Jeremićevo

reče naglas Đura Jakšić kada se jednog jutra vraćao iz kafane i dok je pored nečijeg bunara pokušavao da ugasi žeđ.

Sa doksata kuće vlasnika se čulo:

- Do bunara Nikole džandara!

          Бубњало ми је у глави.Изнад су звиждали куршуми.Покушавао сам да да се укопам , да се некако сакријем под земљу.Сетио сам се који је дан.Субота. У ово време се излази у град.Сад су сви моји ортаци испред ''Бахуса''.Нико и не зна где сам ја тренутно.То ме мучи у оваквом тренутку.Бар да знају да сам ту, у кукурузу од

'' i tako...

          Ko je  uporan i istrajan, ko se trudi i bori se, ko strepi i nada se, red je da bude nagrađen.Slatki plodovi , makar, privremene pobede pripadaju onme ko je najbolji. Ni suviše lep, ni previše naočit. Ali dobar, iskren i pošten.''

          Ovo je samo jedna od poruka koju nam naratorski izgovara Radoš Bajić , čovek , glumac , seljak , umetnik...

Redak je slučaj da umre Čovek

Jer, najteže je  naći Čoveka.

Na početku moram da kažem dve stvari:

1. Ovaj blog sam neoprezno obećao  stefanu tačka hauzeru - pri jednoj raspravi da li nam je potrebna NLB (jadranska ) liga , mada čoveka ne poznajem.. Ali , ja držim reč.

2. Tekst nije protiv stanovnika Beograda.Mnogo rođaka i prijatelja imam tamo.Možda će i moj brat, a kasnije i moji klinci da krenu u Glavni grad stomakom za hlebom da odsanjaju srpski san.

    

    Šta da ti pričam brate?

    Plata mi je oko 30 000 ovih bednih dinara.I to samo zato što ja kao majstor imam prekovremeno u firmi.Ovi tehničari u režiji imaju do 25 soma.

Ma da, uzimam nešto i privatno, ali to ti se svelo na oko 5-6 hiljada i da budem srećan ako mi uopšte plate... Znaš ono’’brate kriza je u celom svetu, dođem ti kad budem imao, ako budem imao’’. Jebiga, šta ću , to je bar možda nekad i možda neka kinta.A da je bilo bolje pre tri godine kada sam tebi popravljao ono svetlo u zgradi – bilo je. Moglo se živi.

    Žena mi ne radi. Imamo  tri sina, tri jabuke. Jebem ti državu koja mi za pišljivih 500 dindži, koji su mi letos ušli u prosek zbog nekog remonta, oduzela dečji dodatak.Ej bre, tih šezdeset hiljada za GODINU dana nama bi značilo da deca mogu ponekad da pojedu  i nešto kvalitetno.

Пита ме син  мој , данас :

- Зашто сека има тај светли круг изнад главе?

- Па, зато јер  се Бог радује.

- А зашто се радује?

- Зато јер је сека постала раб божји.

- Аха, да...

Ovo je priča o jednoj o tri svetinje mog grada.Kada se kaže Kragujevac, prvo se pomisli na Šumarice.

Neko pomisli na SMAK

Kada sam počinjao da sviram gitaru, da bih impresionirao devojčice, prvo što mi je moj nastavnik Bata Herman rekao bilo je:

-Kragujevačku Rock scenu je upropastio , šta misliš ko?

-Ne znam.

-Pa Točak.

Ne razumem.

-Svaki klinac u Kragujevcu, koji svira gitaru, prvo pokuša da skine ''Ulazak u harem''.Posle toga, naravno, i izlazak iz harema(unazad ).Na kraju, baci gitaru na tavan. Ti ćeš da sviraš po notama i kako ti ja kažem.

-Hm, razumem.