ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 5. U prošlom postu ste mogli pročitati o izboru jezika, glasačkom sistemu, o Norveškom putu od trnja do zvezda, o voditeljima. Sledi peti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

GRUPA ZA ISTORIJU

Upravo na poslednjoj «Pesmi Evrovizije» gde je domaćin bila Miss Boyle pojavila se grupa koja je prodrmala i promenila ovu manifestaciju. Iako je prvi nastup Švedske bio 1958. godine, sve do sredine sedamdesetih ova zemlja nije mogla da se pohvali naročitim rezulatima, ako se izuzme drugo mesto 1966. u Luksemburgu (zemlju je zastupala upravo buduća voditeljka Lill Lindfors), dobijeno pre svega glasovima najbližih suseda: Danaca, Finaca i Norvežana. Na takmičenju u Brajtonu 1974. za najvećeg favorita je važila čuvena italijanska pevačica Gigliola Cinquetti sa melodijom «Si». Međutim četvorka iz Švedske koju su činili: Anni-Frid Lyngstad, Björn Ulveaues, Benny Andersson i Agnetha Fältskog je praktično «oduvala» sve svoje konkurente.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 4. U prošlom postu ste mogli pročitati o izlasku iz "plakara", o politici, tekstovima, uspesima kod kuće. Sledi četvrti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZBOR JEZIKA

Uspeh uglavnom u lokalnoj sredini, može da se tumači i time sto je «Pesma Evrovizije» dugo zabranjivala učesnicima da pevaju na nekom drugom osim na službenom ili regionalnom jeziku zemlje koju su zastupali. U početku nije bilo nikakvih pravila o izboru jezika na kome se kompozicija izvodila, ali, osim u par navrata kada bi se deo pesme izveo na francuskom ili engleskom, sve zemlje su slale melodije na svojim oficijelnim jezicima. Tek su Švedjani 1965. priredili šok kada su na smotri u Napulju izveli svoju kompoziciju isključivo na engleskom. Oko ovoga se digla tolika prašina da od tada pa sve do 1973. države nisu imale slobodu izbora jezika.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 3. U prošlom postu ste mogli pročitati o maleroznom Klifu Ričardu, o četiri pobednice odjednom,svesrdnoj pomoći suseda, o tragičnim sudbinama kao i o Evroviziji van Evrope. Sledi treći deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZLAZAK IZ «PLAKARA»

Trijumf Dane Ineternational je toplo pozdravljen i među gay populacijom. Opšte je poznato da «Pesma Evrovizije» ima veliki broj poklonika među homoseksualcima širom Evrope i da su oni među najvatrenijim pristalicama ove smotre. Među brojnim izvođačima od prvih dana «Evrovizije» do danas našao se i određen broj onih koji nisu prikrivali svoje sklonosti. Holanđanin Gerard Joling (Evrovizija '88) je jedan od prvih koji je otvoreno progovorio o svojoj homoseksualnosti.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

Dragi ljubitelji Evrosonga, imam izuzetnu čast da vam predstavim tekst mog prijatelja Željka Jankova, najvećeg poznavaoca ove manifestacije u Evropi. Željko je napisao knjigu o Evrosongu, ali nažalost u Srbiji niko nije našao interes da ovu knjigu i objavi. Većina izdavača se nije udostojila ni da se javi, dok su oni malobrojni se pravdali time kako "nemaju ediciju za to" i "da nije profitabilno". Nekima je čak smetao i "Evro" u nazivu. Bez obzira na sve, Željko se potrudio da specijalno za ovaj blog napravi skraćenu verziju ove veoma zanimljive i duhovite knjige čije ću delove objavljivati svakodnevno u nastavcima tokom sledećih desetak dana.

Poseban željkov osvrt na Evroviziju možete pročitati u najnovijem broju časopisa Yellowcab.

Danas možete pročitati o tome kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima.

Specijalno za blog: Nikola A. Svilar

"Ovo jeste rađanje nečeg novog, svojevrsni početak koji je uvek najteži. Ovo je stvaranje jednog malog filmskog kosmosa u ovom delu sveta u kojem će Banja Luka biti zvezda oko koje će se sve okretati i leteti..."
Lazar Ristovski, patron BLIFF-a

"Kroz BLIFF filmadžije u Republici Srpskoj i regiji imaće priliku da vide nova svjetska ostvarenja, a moći će prikazati i svoje lokalne radove... Film je dobra i efikasna reklama za državu. Ono što je bitno jeste da treba da udružimo snage kako bi sutra film postao izvozni proizvod Republike Srpske po kome će ona biti poznata u svijetu."
Irena Taskovski, direktorka BLIFF-a

Na današnji dan pre dve godine bila je održana tradicionalna večera dopisnika iz Bele kuće s domaćinom.

Predsednik Buš sa svitom, skoro kompletan vrh Pentagona i kompletna sedma sila. Zabavljač večeri bio je Stiven Kolber. O, kakva je to strateška greška bila. On se veoma oštro i duhovito ustremio kako na predsednika Buša tako i na svoje kolege. Skoro punih pola sata, Stiven Kolber je brisao pod sa Bušovom administracijom kao i sa dopisnicima iz Bele kuće.

Moj prezimenjak Vuk mi je poslao veoma zanimljive dečije crteže, koje su deca napravila kao odgovor na pitanje "Šta je strašno?" Od ovih crteža je pre nekoliko godina nastao i kalendar.

Posle posta Gordanac o samohranoj mami, na redu su njena deca :-)

ovo je iz mejla koji mi je ulepšao ovaj grozan dan. 

Znam da nije ništa originalno, ali funkcioniše :-) 

sta najradije jedes?
- volim sve a najvise pasulj sa dokolenicom.
- volim i slatko od sljivovice.
- meso od pileta sa drskicom.
- najsladje jedem kupusa od salate.
- sta drugo nego kuvano jaje na oko.
- najvolim da ne jedem. a kad moram kazem da nisam gladan, da me boli srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku.
- volim dzigericu i druge unutrasnjice.

ko si ti?
- to me pitaju mama i tata kad me tuku, a ja im odgovaram da sam njihovo dete.
- mnogo sam fina devojcica i lepo pisem po cistom zidu
- ja sam deda jer se zovem kao on.

Dokumentarni film "Stalazi: Holokaust i pornografija u Izraelu" (“Stalags: Holocaust and Pornography in Israel” ) režisera Arija Libskera bavi se fenomenom pornografskih romana s nacističkom tematikom koji su bili popularni u Izraelu tokom šezdesetih godina. Baš u vreme nastajanja tih romana održano je i čuveno suđenje nacističkom zločincu Ajhmanu. Od tog vremena, u javnosti se počelo više govoriti o zločinima u nacističkim logorima, pa je tema holokausta ušla u svakodnevni život Izraelaca.

Počeli su da se pojavljuju i erotski romani čija je radnja smeštena u logore za ratne zarobljenike (stalage), po čemu je i ceo podžanr dobio ime. Žrtve seksualnog terora nacista bili su saveznički piloti i ratni zarobljenici koje bi seksualno zlostavljale i mučile perverzne nacistkinje iz SS divizija. Kako pravda uvek trijumfuje, na kraju romana zatvorenici bi se seksualno osvetili svojim mučiteljicama. Jedan od najpopularnijih romana zvao se "Bio sam privatna kučka pukovnika Šulca".