Evo i dobitnika BAFTA nagrada: apsolutni pobednik je Slumdog Millionaire sa 7 nagrada.

Eto šta može jedan Vlastin post da uradi od čoveka! Posle čitanja istog, počeo sam da preturam po svojim starim pločama. Nisam morao da se trudim previše, već kod treće ploče emocije su počele da rade. I tako evo, već danima vrtim ovu pesmu:

Nominacija koja sigurno nedostaje dodeli Oskara je za najboljeg kućnog ljubimca.  Ovo je spisak tek nekih ljubimaca koje smo voleti da gledamo u filmovima i serijama.

I dok čitate o kućnim ljubimcima, preporučujem još jedan post posvećen Oskarima. Ovaj put poslušajte nominacije za najbolju originalnu pesmu kod Saphirije.

Imam nešto važno da vam kažem...

ali na švedskom :-)

Jedan od najboljih filmskih sajtova Rotten Tomatoes, objavio je svoju top-listu 10 najboljih i najgorih filmova za prvu polovinu 2007. godine.

Za sve one kojima treba mali letnji savet, ova top-lista može biti od velike pomoći...

 Directed by: Heath Ledger

Bez nekih velikih iznenađenja, uz zasluženi trijumf filma "Slamdog milionaire" koji je dobio 8 Oskara. David je pobedio Golijata. Mali britanski film je pokazao da nije sve u novcu.

Pitanje za naše distributere: zašto ovog filma nema u našim bioskopima? Šta čekate? 

Irving Berlin je rekao sve u jednoj rečenici: "Ne postoji biznis kao što je šou bizns". Da je radio 1934. godine u Studiju Kolumbija, možda bi došao u iskušenje da doda i "osim filmskog biznisa".

Jedan od mojih omiljenih filmova imao je premijeru 1934. godine u "Radio City Music Hall"-u. Premijera je prošla tiho, bez fanfara ili velikih uzdaha. Film je počeo toliko tiho da nije doživeo drugu nedelju prikazivanja u istom bioskopu. To je bilo veoma razočaravajuće, ali se dalo očekivati: u bioskopima su se već pojavila dva "bus-trip" filma, i oba su propala na blagajnama. Mnogi su predviđali da ni ovaj treći "bus-trip" film neće proći bolje. Mnogi kritičari su bili čak ubeđeni u to. Njuzvik mu je dao dve i po zvezdice, nazvao ga je zabavnim, ali i nebitnim.

Ovaj tekst je napisao moj prezimenjak i filmski kolega Vuk Mitrović. Objavljen je u dnevnom listu DANAS pre nekoliko meseci.

 Sada već davne 1992. godine prvi put sam ukrstio mač s Holivudom. Bio je to scenski mač koji sam za potrebe industrije filma zgrabio zahvaljujući svom borilačkom umeću i crnom pojasu u taekwondou, kao stunt double (dubler) u scenama borbe s tada vrlo popularnim Šoom Kosugijem. Film je sniman širom Srbije i Crne Gore, u koprodukciji sa Avala filmom, ako se ne varam. Pored Kosugija, u filmu su glumile i takve veličine kao što su Kristofer Li i Toširo Mifune. Film je imao više imena, a u Evropi je bio prikazan kao Šogun Majeda.

Petnaest godina kasnije, leta 2007, opet sam se našao u borbenom klinču s Holivudom i još jednom ikonom borilačkih filmova - Dejvidom Karadinom. Doslovno smo se sudarili na ulazu u prodavnicu alkoholnih pića, bez šogunskih mačeva. Dejvid je izlazio iz prodavnice s flašom jack danielsa u rukama, a ja sam u nju ulazio tek da odlučim šta ću za piće. Okrenuo sam se za njim i gotovo da sam smetnuo s uma da je to čovek koga sam mrzeo dobrih dvadesetak godina. Lik koji je ranih 70-ih preuzeo glavnu ulogu u kultnoj seriji Kung fu, mom idolu Brusu Liju, iako tada nije imao pojma o borilačkim veštinama - bolje nije ni zaslužio. Ispratio sam ga pogledom kao iz vestern filmova, čkiljeći na jedno oko. Posmatrajući kako ulazi u svoj crni jaguar JX kabriolet iz 80 i neke, okrenuh se prema prodavcu i rekoh: "I ja ću jedan jack daniels, baš kao i gospodin Karadin". Bilo je već kasno za osvetu.